Јована Стојиљковић

март">19. марта 1992) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Јована Стојиљковић
У подели представе Нечиста крв из 2019, Народног позоришта, Јована Стојиљковић је добила улогу Софке
Лични подаци
Пуно име	Јована Стојиљковић
Датум рођења	(1992-03-19)19. март 1992. (32 год.)
Место рођења	Београд, СФР Југославија
Образовање	Факултет драмских уметности
Универзитет	Универзитет у Београду
Занимање	глумица
Породица
Родитељи	Владимир Стојиљковић
Рад
Активни период	2004 —
Битна улога	Самац у браку — Татјана Панама — Маја Јовановић Сумњива лица — Маја Јужни ветар — Софија Јутро ће променити све — Анђела Сенке над Балканом — Бојана Антић Подручје без сигнала — Шејла Вера — Вера Пешић
Веза до IMDb-а

Од другог разреда основне ишла је у школу глуме Ненада Ненадовића, а у трећој години средње добија своју прву улогу у филму Клип. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића.

Награђена је за улогу Маје у филму Панама, за најбољу женску улогу нишких филмских фестивала Царица Теодора, фестивала Цинема цитy у Новом Саду и филмском фестивалу „LIFFE” у Лесковцу. Такође, Јована је награђена за улогу Дуње у кратком филму Град и најбољу женску улогу на Филмском фестивалу у Сарајеву. Ту је и Башта фест и Студенски фестивал Илиноису (САД). Такође има награде Факултета драмских уметности „Мата Милошевић” и „Бранивој Ђорђевић”. Игра главну женску улогу у филму Јужни ветар Милоша Аврамовића.

Јована Стојиљковић је рођена у Београду, 19. марта 1992. године. Одрасла је у Земуну. Њен отац је био др Владимир Стојиљковић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду, а деда Влајко Стојиљковић, председник Привредне коморе Србије и министар унутрашњих послова.

Од другог разреда основне школе похађала је часове глуме у школи глуме Ненада Ненадовића, а прву улогу добила је у ТВ драми Радио-телевизије Србије, Мали положајник, са својих 11. година.

Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета и асистента Милоша Биковића, после чега је завршила и постдипломске студије. С њом су студирали Тамара Алексић, Владимир Вучковић, Анђела Јовановић, Марко Грабеж, Михаило Јовановић, Јована Пантић, Ђорђе Стојковић, Марта Бјелица, Страхиња Блажић, Нина Нешковић и Вучић Перовић. Уз диплому јој је уручена и Награда „Мата Милошевић”, намењена најбољем студенту глуме за 2015. годину.

У јануару 2016. примљена је у стални ансамбл Атељеа 212, где је претходно играла у више представа. Улоге је остварила у још неколико београдских позоришта.

Била је у саставу жирија на 9. Босифесту 2018, као и 25. Сарајевском филмском фестивалу, одржаном 2019. године.

Прво дугометражно филмско остварење у којем се појавила био је пројекат Клип, редитељке Маје Милош. Јована је тада била ученица треће године средње школе, а филм је премијерно приказан 2012. године. Током студија је добила улоге у представама Ћелава певачица, Казимир и Каролина и Танго, Атељеа 212, Сан летње ноћи Позоришта „Бошко Буха“, док је у комаду Рођендан господина Нушића Звездара театра била у алтернацији са Тамаром Драгичевић. Улоге је тумачила у филму Кад љубав закасни и телевизијској серији Самац у браку, рађеним по мотивима Мир-Јам, те насловима Бранио сам Младу Босну и Бићемо прваци света. Играла је у неколико кратких филмова. Прву значајнију улогу одиграла је у филму Панама из 2015, где јој је поверен главни женски лик. Њеног партнера у том остварењу тумачио је Славен Дошло. Филм је исте године приказан на Канском фестивалу, а главни јунаци су се појавили међу званицама.

За улогу у том филму, Јовани Стојиљковић је припало посебно признање на фестивалу Синема сити у Новом Саду. Награда Царица Теодора додељена јој је на Филмским сусретима у Нишу. На фестивалу LIFFE у Лесковцу, поделила је награду „Златни лешник” за најбољу женску улогу са словеначком глумицом Инти Шрај. Поред Канског и фестивала фестивала широм Србије, филм је учествовао на 20. Међународном фестивалу у Бусану.

Касније се појавила у улози Албанке у филму Отаџбина, редитеља Олега Новковића, као и у телевизијској серији Чизмаши. До краја 2015. играла је у премијери представе Чаробњак из Оза, Позоришта „Бошко Буха“, као и Клаустрофобична комедија, Звездара театра. Почетком 2016. примљена је у стални ангажман у Атељеу 212, заједно са још неколико младих глумаца. Исте године је играла у остварењу Sarajevo Songs of Woe, као и у неколико кратких филмова, за које је вишеструко награђена. Тако је за улогу Дуње у краткометражном остварењу Град добила награде на студентском фестивалу у Илиноису, односно на омладинском фестивалу Youth Sarajevo [bs]. Такође, на Башта фесту у Бајиној Башти, поред тог, награђена је и за улогу у филму Једна ноћ.

Исте године остварила је запаженију улогу у телевизијској серији Сумњива лица, која је приказивана на Радио-телевизији Србије. Значајно остварење у њеној каријери била је и представа Хамлет, Југословенског драмског позоришта, рађеној по истоименој трагедији Вилијама Шекспира. У поставци тог комада, редитеља Александра Поповског, тумачила је лик Офелије. Представа је извођена до краја наредне календарске године, током које је глумица остварила још две премијере у свом матичном позоришту. На сцени Атељеа 212 добила је улоге у насловима Детроит, односно Урнебесна тама. Радио-телевизија Србије је у оквиру ТВ театра екранизовала представу Казимир и Каролина из 2014. У трилеру Моја ћерка је нестала, Јована Стојиљковић је играла лик Лауре. Запажену улогу током 2017. године тумачила је у серији Драгана Бјелогрлића, Сенке над Балканом, где се појавила као Бојана Антић, која је у том пројекту представљена као једна од првих жена патолога у Србији. Према оцени блога Belgrade Edt Culture, Јована Стојиљковић је одабрана за најбољу младу глумицу у сезони 2016/17, док ју је Татјана Њежић, новинарка листа Блиц, сврстала међу три најзапаженије младе глумице у 2017. години, уз Јовану Гавриловић и Милицу Гојковић.

Током 2018. године, Јована Стојиљковић је остварила главну женску улогу у серији Јутро ће променити све, а за њен приказ добила награду „Милена Дравић” на Федису по завршетку телевизијске сезоне. Током снимања тог пројекта, паралелно је радила на представи Пет живота претужног Милутина у својој матичној кући. Велико и значајно остварење у том периоду њене каријере био је и филм Јужни ветар, са својим наставцима у виду истоимене телевизијске серије односно другог дела под називом Убрзање. Ту јој је такође поверена главна женска улога, партнерка насловног јунака, Петра Мараша. Наредне године играла је у филму Шавови и за улогу Иване, ћерке главне јунакиње, награђена на Сомбор филм фесту. Појавила се и у телевизијској серији Жмурке, а остварила је и премиејеру представе Хомо Фабер у Атељеу 2012. Као алтернација је играла улоге Милене Живановић у представама Отело и Краљ Бетајнове. У Народном позоришту се остварила у улози Софке, главне јунакиње Нечисте крви у режији Милана Нешковића. За то остварење јој је исте године уручена награда из Фондације „Ружица Сокић”, док је 2022. добила и награду „Петар Банићевић”. Похвалне критике добила је и за улогу у представи Бели бубрези, Атељеа 212. Ту је наредне године премијерно играла у комаду Дабогда те мајка родила. Играла је у кратком филму Пред нама, док је у остварењу Келти имала мању улогу. Једну од главних улога одиграла је у серији Подручје без сигнала, хрватске продукције. Поверене су јој главне улоге у филмовима Вера и Пукотина у леду. Крајем 2022. у Атељеу 212 премијерно је изведена представа Револт.

По други пут је добила Награду Царица Теодора на 58. Филмским сустеима, за насловну улогу у филму Вера.

Позоришне представе

Филмографија

Гласовне улоге