Dragan Džajić

maj 1946), je jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. Treća Zvezdina zvezda, odigrao je 85 utakmica u nacionalnoj selekciji, do 2004. predsednik fudbalskog kluba Crvene zvezde na čijem se čelu nalazio preko dve decenije. Džajić je kao tadašnji tehnički direktor Crvene zvezde tvorac najzlatnije generacije u istoriji Crvene zvezde, sa kojom se popeo na vrh Evrope maja 1991, osvojivši Kup evropskih šampiona, i sveta, kada je Crvena zvezda u nezvaničnom takmičenju za najbolji klub na planeti, osvojila Tojota kup, u decembru 1991.

Dragan Džajić je rođen 30. maja 1946. u Ubu od oca Kristivoja i majke Vidosave. Džajić je u petnaestoj životnoj postao član Crvene zvezde, jer je prethodno sjajno igrao na jednom turniru u Valjevu i lovci iz velikih klubova su ga odmah zapazili. Kada je stigao do prve selekcije juniora, samo šest meseci kasnije prebačen je u prvi tim. Aleksandar Obradović mu je ukazao šansu 6. maja 1963, kada je debitovao u meču protiv titogradske Budućnosti s nepunih 17 godina. Već u narednoj 1963/64 sezoni osvojio je prvu šampionsku titulu i postao predvodnik nove generacije koja je tri puta uzastopno (1968, 1969. i 1970) i još jednom 1973. osvajala titulu najboljih u prvenstvu Jugoslavije i četiri Kupa Jugoslavije.

U nacionalnom timu debitovao 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2).

Na Kupu nacija 1968. održanom u Italiji, Džajić je 5. juna u Firenci, u meču protiv svetskih šampiona Engleza, u trku prevario direktnog čuvara Vilsona, u šesnaestercu spustio na kolena kapitena Mura i onda lobovao Benksa koji je video loptu tek kada se našla u mreži i doneo Jugoslaviji plasman u finale, koje je kasnije ona, nakon dve utakmice, izgubila od Italije. Džajić je postigao gol za Jugoslaviju u prvoj utakmici, a sa 2 gola je bio najefikasniji strelac završnog dela prvenstva.

U sezoni 1970/1971. Džajić je isključen u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona u meču protiv Karl Cajs Jene i dobio tri meča zabrane igranja. Zbog toga nije mogao da igra protiv Panatinaikosa u polufinalu, kada je Crvena zvezda slavila 4:1 u Beogradu i izgubila 3:0 u Atini. 11. oktobra 1972. u Londonu (bilo je 1:1 protiv Engleza) Džajić je srušio dotadašnji rekord Branka Zebeca u broju odigranih utakmica.

Učestvovao je na Svetskom šampionatu 1974. u Zapadnoj Nemačkoj, na kom je reprezentacija Jugoslavije na otvaranju prvenstva igrala nerešeno sa svetskim prvakom Brazilom i postigla rekordnu pobedu od 9:1 protiv reprezentacije Zaira, a Džajić je postigao jedan gol. Međutim, nakon prolaska u drugu fazu prvenstva, reprezentativci Jugoslavije nisu ponovili igre kao iz prve faze i naređali su 3 poraza, pa su se morali vratiti kući.

Dve sezone (1975. i 1976) proveo je u Bastiji, gde je za francuskog prvoligaša odigrao 80 mečeva, vratio se u Beograd i u Crvenu zvezdu, čiji je dres poslednji put nosio 28. maja 1978. u Mostaru. Od reprezentacije se oprostio 16. septembra 1979, u prijateljskom meču protiv Argentine (4:2) na Marakani. Za Crvenu zvezdu je odigrao rekordnih 590 mečeva, postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih mečeva i 113 golova). Za reprezentaciju je igrao ukupno 85 puta, a njegov rekord je oborio Savo Milošević oktobra 2004.

Crvena zvezda je Džajiću 1979. ponudila ulogu tehničkog direktora kluba sa kojih je postigao najveće uspehe u istoriji Crvene zvezde, osvajanje Kupa evropskih šampiona i Interkontinentalnog kupa 1991. Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, od 1998 do 2002, u tešim finansijskim uslovima i sa neadekvatinim igračkim kadrom, okončao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika.

Nakon loših rezultata Crvene zvezde i zdravstvenih problema, Džajić se 2004. povukao sa mesta predsednika Crvene zvezde.

Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ga je 2003. izabrao za najboljeg igrača države u proteklih 50 godina.

Dragan Džajić je 5. februara 2008. godine, zajedno sa Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem, uhapšen zbog sumnje da je proneverio oko 5 miliona € prilikom transfera fudbalera Gorana Drulića iz Crvene zvezde u španski klub Saragosa, tokom 2001. i 2002. godine.

Njih trojica su osumnjičeni da su deo novca kojim je plaćen transfer Drulića (oko 12 miliona nemačkih maraka) prebacili na bankovni račun koji otvoren u Komercijalnoj banci na Drulićevo ime, tako što je njegov potpis falsifikovan. Ugovorena cena transfera je bila 27 miliona maraka, a od toga je Druliću trebalo da pripadne 18 miliona.

Džajić je oslobođen 4. jula 2008, a protiv njega nije podignuta optužnica.

U septembru 2008. Džajić uzima crnogorsko državljanstvo