1813: Godina

Godina 1813 (MDCCCXIII) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom odn. redovna godina koja počinje u srijedu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

Januar/Siječanj

• 5. 1. - Danska proglasila državni bankrot (posledica Rata topovnjača sa Britancima).
• 12. 1. - Počinje rusko-pruska opsada Danziga (do novembra).
• 16. 1. - U skladu sa zakonom donetim prošle godine, u Yorku je obešeno 14 ludita.
• 16. 1. - Joachim Murat, komandant ostataka francuske armije, predaje u Poznanju komandu Eugènu de Beauharnaisu - Murat se vraća u Napulj a Beauharnais uspeva stići do Lajpciga.
• januar (muharem 1228 AH) - Osmansko-saudijski rat: egipatske snage zauzimaju u ime osmanskog sultana Džedu i Meku, posle deset godina vahabitske vlasti.
• 22. 1. - Rat iz 1812.: bitka kod Frenchtowna je britansko-indijanska pobeda u Mičigenu.
• 25. 1. - "Konkordat iz Fontainebleaua": sporazum između Napoleona i pape Pija VII., koji je pritvoren u tom zamku.
• 28. 1. - Objavljena Gordost i predrasuda, roman Jane Austen.

Februar/Veljača

• 6. 2. - Praizvedba Rossinijevog Tancredi-ja, njegovog prvog uspeha u operi (do kraja godine i "Italijan u Alžiru" i "Aurelijan u Palmiri").
• 8. 2. - Ruska vojska ušla u Varšavu.
• veljača - Englezi se iskrcali na Lastovo.
• februar - Francuski general Jean-Andoche Junot je razrešen komande i postavljen za guvernera Ilirskih pokrajina - mentalno zdravlje mu propada, jednom prilikom u Dubrovniku se pojavio skoro nag, smenjen je u junu.
• februar, krajem - Vicekralj Perua poslao Antonija Parehu u kampanju protiv Čilea.
• 28. 2. - Rat Šeste koalicije: Kališki sporazum Rusije i Pruske protiv Napoleona.
• 28. 2. - Bitka za Cúcutu: Simón Bolívar zauzima novogranadski (kolumbijski) grad na granici sa Venecuelom. Započinje Divnu kampanju kojom će osloboditi zemlju od rojalista.

Mart/Ožujak

 

• 4. 3. - James Madison započinje drugi mandat predsednika SAD.
• 4. 3. - Rusi ušli u Berlin napušten od Francuza (u Dresden 22, Leipzig 31).
• 9. 3. - Knez Beauharnais stiže u Lajpcig.
• 10. 3. - Prvi put dodjeljen Željezni križ.
• 13. 3. - Francuzi se povlače iza Elbe: maršal Davout je naredio rušenje mosta u Meissenu.
• 17. 3. - Proglas "Mom narodu" pruskog kralja Friedricha Wilhelma III. - poziv na borbu protiv Napoleona. Osnovan je Landwehr (vojska drugog poziva).

 

• 18. 3. - Ruski general Friedrich Karl von Tettenborn zauzeo Hamburg ali Francuzi se vraćaju 30. maja.
• 18. 3. - Joseph Bonaparte definitivno odlazi iz Madrida.
• 24. 3. - Papa Pio VII. javlja Napoleonu da se povlači iz januarskog sporazuma.
• 29. 3. - Meksički rat za nezavisnost: bitka kod Rosalisa, republikanci porazili rojaliste u današnjem Teksasu.

April/Travanj

 

• 2. 4. - Bitka kod Lüneburga je rusko-pruska pobeda (prvi veći okršaj nakon francuskog povlačenja iza Elbe).
• 5. 4. - Bitka kod Möckerna je prva značajnija rusko-pruska pobeda.
• 21. 4. - U Pruskoj izdat edikt o Landsturmu - svi sposobni muškarci od 17 do 60 godina koji nisu u stajaćoj vojsci ili Landwehru (praktično trećepozivci).
• 25. 4. - Napoleon stigao u Erfurt, preuzima komandu, 1. maja kreće ka Leipzigu.
• 27. 4. - Bitka kod Yorka, Amerikanci nakratko zauzeli taj grad u britanskoj Kanadi (današnji Toronto).

Maj/Svibanj

• 2. 5. - Bitka kod Lützena se smatra prvom iz Rata za oslobođenje: Napoleon odbio rusko-pruski napad kod Lajpciga. Prusi istog dana zauzimaju Halle.
  • Nakon ovoga Porta odlučuje da pokrene ratni pohod na Srbiju.
• 11. 5. - 6. 6. - Ekspedicija Gregory Blaxlanda su prvi Evropljani koji su prošli Plavim planinama u Australiji.
• 21. 5. - Bitka kod Bautzena je taktički Napoleonov uspeh.
• 26. 5. - Bitka kod Haynaua (Chojnów u Donjoj Šleskoj): Blücherov Landwehr porazio francusku diviziju - ohrabrenje za Pruse.
• 29. 5. - Francuzi napravili liniju optičkog telegrafa Metz-Mainz - ima više slabosti, rad prekinut invazijom u januaru.

Jun/Juni/Lipanj

 

• 4. 6. - Primirje iz Pläswitza između Napoleona i saveznika - potrajaće do avgusta, saveznici će bolje iskoristiti vreme.
• 10. 6. - Junot je smenjen, novi guverner Ilirskih pokrajina je Joseph Fouché.
• 14 - 15. 6. - Reichenbachske konvencije: Britanija šalje novčanu pomoć Pruskoj i Rusiji.
• 15. 6. - U gradu Trujillo Bolivar izdaje Dekret o ratu do smrti, poziv na rat do istrebljenja protiv rođenih Španaca.
• 21. 6. - Peninsularni rat: bitka kod Vitorije, odlučujuća pobeda Wellingtonove koalicije nad Josephom Bonapartom.
• 27. 6. - Reichenbachske konvencije: Austrija se obavezuje Prusiji i Rusiji da će objaviti rat Francuskoj ako Napoleon odbije mirovne ponude.

Jul/Juli/Srpanj

 

• 5. 7. - Maršal Louis-Gabriel Suchet napušta Valensiju.
• 12. 7. - Trachenberški plan: rusko-prusko-švedski plan protiv Napoleona - neće ići protiv njega, već protiv njegovih maršala i generala.
• ca. 15. 7. - Počinje trostrana turska ofanziva na Karađorđevu Srbiju.
  • Zatim: Negotin pao nakon Hajduk Veljkove pogibije; zaobiđeni položaji kod Deligrada i osvojen Požarevac; žestoke borbe na Drini, na Lešnici i Loznici, na Zasavici oko šanca Ravnje.
• srpanj - Englezi zauzeli Šipan, Mljet i Koločep, te uveli stare dubrovačke zakone.

 

• 25. 7. - 2. 8. - Pirinejska bitka: maršal Soult pokreće ofanzivu kako bi deblokirao Pamplonu i San Sebastijan, ali je poražen od saveznika.

Avgust/August/Kolovoz

• 6. 8. -   Na kraju Divne kampanje, Simón Bolívar trijumfalno ulazi u Caracas, ratifikovan je kao El Libertador, sutradan proglašava Drugu Venezuelansku Republiku (pala sledeće godine).
• 7. 8. - Na pregovorima u Pragu, Metternich upućuje ultimatum Francuskoj: podela Varšavskog vojvodstva, Pruska u granicama iz 1806, povratak nezavisnosti severnonemačkih gradova, Holandije, Španije i papine države, povratak Ilirskih provincija Austriji.
• 12. 8. - Austrijsko Carstvo objavljuje rat Francuskoj.
• 13. 8. - Novine serbske - iz carstvujušćeg grada Viene, prvi broj (Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, izlazile do 1821).
• 15. 8. - Maršal Suchet napušta Tarragonu.

 

• 17. 8. - Podmaršal Pavao Radivojević prešao zagrebački most na Savi, s manjim dijelom snaga - početak borbe za povratak Ilirskih provincija Austriji.
• 21. 8. - Grof Laval Nugent u Karlovcu, kojeg je francuski gen. Jean-Baptiste Jeanin napustio.
• 23. 8. - Bitka kod Großbeerena, blizu Berlina: švedski krunski princ, nekadašnji maršal Jean Bernadotte, porazio je svog bivšeg kolegu Oudinota. Istog dana kod Goldberga, Lauriston je pobedio Ruse i Pruse.
• 24. 8. - Izvedena prva pozorišna predstava na srpskom - Joakim Vujić postavio komad "Kreštalice" u peštanskom Mađarskom pozorištu.
• 25. 8. - Martinique, sada pod britanskom vlašću, pogođen uraganom koji je odneo oko 3.000 žrtava. "Mnogo života" je izgubljeno i dva dana kasnije blizu Charleston, South Carolina i početkom meseca na Jamajci.
• 26. 8. - Nugent u Rijeci.
• 26. 8. - Bitka kod Katzbacha: Blücher porazio francuskog maršala MacDonalda u donjoj Šleskoj.
• 26-27. 8. - Bitka kod Drezdena - Napoleon porazio udružene Austrijance, Ruse i Pruse (poslednja francuska pobeda na nemačkom tlu).
• 27. 8. - Guverner Ilirskih provincija Joseph Fouché stiže iz Ljubljane u Trst, 8. septembra administracija prelazi u Goricu.
• 29 - 30. 8. - Bitka kod Kulma u Češkoj: gen. Dominique Vandamme ne uspeva presresti savezničko povlačenje, obe strane imaju velike gubitke.

Septembar/Rujan

 

• 6. 9. - Bitka kod Dennewitza: Francuzi definitivno poraženi u Berlinskoj kampanji - Bavarska će napustiti koaliciju, Bernadotte poziva Saksonce da promene stranu.
• 6. 9. - Bitka kod Feistritza u Koruškoj je francuski uspeh - ipak, sledećih dana sledi niz austrijskih uspeha u Kranjskoj, naročito kod Jelšina (14) i Višnje Gore (16), gde se istakao Teodor Milutinović.
• 8. 9. - San Sebastián se predao Wellingtonu.
• 8. 9. - Vladika Petar I izdao proglas o napadu na Francuze u Boki - kasnije: jedna crnogorska vojska zauzima Budvu i Verige a druga ide na Kotor, dok Englezi zauzimaju Herceg Novi.
• 9. 9. - Ugovor iz Töplitza: savez Rusije, Austrije i Pruske protiv Napoleona, još jedan ugovor u oktobru zaključen između Velike Britanije i Austrije.
• 10. 9. - Rat iz 1812.: Bitka na jezeru Erie je važna američka pobeda.
• 12. 9. - Nugent dovršio povratak Istre Habsburzima.
• 12/13. 9. - Bitka kod Ordala u Kataloniji: Suchet porazio saveznike na jakom položaju u Ordalskoj klisuri.
• 13. 9. - Poplava odnela most na reci Izar u Minhenu, stradalo preko 100 posmatrača.
• septembar - Turci probili front kod Smedereva, osujećena planirana poslednja bitka kod Šapca (Karađorđeva bolest uticala na moral vojske).
• 20. 9. - U Herceg Novom se pobunili francuski vojnici iz Ilirije, tražeći zaostale plate; ovih dana u Budvi ubijen komandant mesta
• 30. 9. - Karl Theodor von Dalberg napušta Veliko Vojvodstvo Frankfurt - sledećeg meseca ga prepušta Eugenu de Beauharnaisu, ali biće podeljeno.

Oktobar/Listopad

• 3. 10. - Karađorđe napustio Beograd, odlazi u Austriju.
• 3. 10. - Bitka kod Wartenburga: Prusi prelaze Elbu i ugrožavaju Napoleona u Saksoniji - početak njegovog okružavanja u Lajpcigu.
• 5. 10. - Bitka na Temzi u Gornjoj Kanadi je odlučujuća američka pobeda, William Henry Harrison porazio Britance, poginuo indijanski vođa Tecumseh.
• 5. 10.? - Turci ušli u Beograd, poraz Prvog srpskog ustanka (ipak, otpor u unutrašnjosti traje još oko mesec i po dana);
  • u Austriju beži preko 120.000 ljudi, većina se vraća u Srbiju do kraja godine.
• 7. 10. - Bitka na Bidasoi: Wellington prelazi reku i ulazi u Francusku.
• 8. 10. - Ugovor iz Rieda: Kraljevina Bavarska prelazi u redove Koalicije, šest dana kasnije objavljuje rat Francuskoj. Metternich ovim ometa i planove ujedinjenja Nemačke pruskog državnika Steina.
• 9. 10. - HMS Bacchante kapetana Williama Hostea ispred Splita - zauzima ga uz pomoć ličkih krajišnika, Klis je okružen.
• 9. 10. - U Francuskoj pozvano 120.000 regruta iz klase 1814 i 1815 - nazivaju ih Marie-Louise, po carici-regentkinji koja je potpisala dekret (ili 300.000 u novembru?).
• 12. 10. - Engleski vojnici nakratko ulaze u Herceg Novi.
• 14. 10. - Počinje britansko-crnogorska Opsada Kotora (do januara).

 

• 16 - 19. 10. - Bitka kod Lajpciga ili Bitka naroda - Rusija, Pruska i Austrija odlučujuće porazili Napoleona. Saksonci su promenili stranu tokom bitke.
• 17. 10. - Čileanski rat za nezavisnost: Bitka kod El Roblea je prva pobeda patriota nakon niza rojalističkih uspeha.
• 18. 10. - Pobuna u Konavlima protiv Francuza.
• 18. 10. - Prusi opkolili francuski garnizon u Torgau, zauzet u decembru.
• 24. 10. - Rusko-persijski rat okončan Gulistanskim mirom - kadžarska Persija gubi današnji Azerbejdžan, Dagestan i istok Gruzije.
• 26. 10. - Gen. Franjo Tomašić kreće u osvajanje Dalmacije.
• 26. 10. - Kraj Kraljevine Vestfalije, Jérôme Bonaparte pobegao u Francusku.
• 28. 10. - Opsada Trsta: anglo-austrijske snage zauzele grad Trst.
• 30 - 31. 10. - Bitka kod Hanaua, nedaleko od Frankfurta na Majni: austro-bavarske snage ne uspevaju presresti Napoleonovo povlačenje.
• 31. 10. - Predao se i Gornji grad Knina.
• 31. 10. - Francuzi u Pamploni se predali.

Novembar/Studeni

• oktobar/novembar - Bitka kod Turube, na granici Hedžasa i Nedžda: dirijske snage su potukle osmanske.
• 1. 11. - Sava Plamenac ušao u Herceg Novi (privremeno?).
• 2. 11. - Ugovor iz Fulde: Kraljevina Württemberg prelazi na stranu Koalicije.
• 5. 11. - Napoleon je u Mainzu a ruski car Aleksandar u Frankfurtu.
• 6. 11. -   Kongres u Chilpancingu proglasio nezavisnost Meksika (Miguel Hidalgo y Costilla je proglasio 1810).
• 9. 11. - Frankfurtski predlog: Napoleonu je, na Metternichovu inicijativu, ponuđeno da ostane car u prirodnim francuskim granicama (Pirineji, Alpi, Rajna) - on okleva, a Britanci ne žele da Belgija ostane francuska.
• 10. 11. - Bitka na Nivelli: saveznička pobeda u jugozapadnom kutu Francuske. Španske trupe pljačkaju francuske (zapravo baskijske) civile, zbog čega će Wellington poslati većinu španskih jedinica nazad. Francuske trupe takođe pljačkaju lokalno stanovništvo.
• 10. 11. - Skupština u Dobroti proglasila ujedinjenje Crne Gore i Boke (u Kotoru su još uvek Francuzi).
• 11. 11. - Bitka kod Cryslerove farme je britanska pobeda nad znatno brojnijim Amerikancima u Ontariju, koji moraju prekinuti jesenju ofanzivu.
• novembar (zul-kada 1228 AH) - Šarif Meke Ghalib ibn Musa'id je smenjen - završava život u Solunu 1815.
• 15. 11. - Pobuna protiv francuske vlasti u Amsterdamu. U narednim danima Francuzi napuštaju zemlju a trijumvirat (Driemanschap) formira privremenu vladu u očekivanju restauracije kuće Oranž.
• 22. 11. - Opsada Zadra: započeo austrijski i engleski "topovski rat" - ima dosta civilnih žrtava (britanski komandant je George Cadogan, 3. erl Cadogan.
• 23. 11. - Konavljani napali francuski Dubrovnik.
• 30. 11. - Princ Willem se iskrcao u Holandiji. par dana kasnije u Amsterdamu uzima titulu suverenog kneza Nizozemske (kralj Nizozemske i veliki vojvoda Luksemburga 1815-40, od 1830. bez Belgije).
• 30. 11. - Bitka kod Arnhema: Prusi zauzimaju holandski grad.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Poslije neodređenog Napoleonovog odgovora na mirovne uslove saveznika, Rusija, Pruska i Austrija su se odlučile za invaziju Francuske. U Frankfurtskoj deklaraciji ističu da se bore protiv Napoleona a ne Francuske.
• 2. 12. - Pobuna ličkog bataljuna u Zadru, na čelu sa kaplarom Dmitrom Mileusnićem - sutradan im je dopušten izlazak, što znači prepolovljenu posadu i, s posljednjim bombardiranjem 3/4. 12., slomljen otpor.
• 2. 12. -   Holandija proglasila nezavisnost od Francuske, za suverena proglašava Willema I.

 

• 6. 12. - Francuski Zadar se predao austrijskoj vojsci Franje Tomašića posle 34-dnevne opsade - odlaze 9-tog.
• 8. 12. - Praizvedba Beethovenove Sedme simfonije u Beču, kao i orkestarskog dela "Wellingtonova pobeda" (u Vitoriji).
• 9 - 13. 12. - Bitke na Nivi: saveznički uspeh blizu Bayonnea.
• 10. 12. - Anglo-sicilijanski puk se iskrcao u Toskani kod Viareggia, ali odlaze već posle pet dana, nakon neuspešnog napada na Livorno.
• 10. 12. - Bitka kod Sehesteda: danski uspeh nad saveznicima, ali Danska već sledećeg meseca završava rat ustupcima.
• 11. 12. - Ugovor iz Valençaya: francusko-špansko primirje i povratak Ferdinanda VII. na španski presto. Kortes će odbaciti ugovor čim Ferdinand stigne u Madrid, u maju.
• 18. 12. - Počinje opsada francuskog garnizona u Hamburgu, nakon što su iz mesta izbačeni siromasi. Maršal Louis Nicolas Davout drži grad do maja, i nakon Napoleonovog pada.
• 18. 12. - Britanci i indijanski saveznici ušli u SAD, sutradan zauzimaju Fort Nijagaru.
• 20. 12. - Austrijski general Todor Milutinović prvi put ušao u Herceg Novi (zatim se nakratko udaljio).
• 20/21. 12. - Saveznici prelaze Rajnu kod Bazela - kraj perioda Medijacije u Švajcarskoj (ustav ukinut osam dana kasnije).
• 27. 12. - Osnovana Ujedinjena velika loža Engleske.
• 28. 12. - Pao francuski Klis.
• 29. 12. - Britanci zapalili američki Buffalo.
• 31. 12. -   Republika Ženeva obnovljena nakon 15 godina francuske vlasti (deo Švajcarske konfederacije od 1815).

Kroz godinu

• U Habsburškoj monarhiji uveden tzv. Opći cehovski red kojim su administrativno izjednačene cehovske privilegije.
• Traité des poisons Mathieu Orfila - začetak toksikologije.
• U Velikoj Britaniji obnovljena povelja Britanske istočnoindijske kompanije: uglavnom gubi trgovački monopol, istaknut suverenitet Krune nad Indijom.
• Švajcarac (Johann) Jean Louis Burckhardt video Abu Simbel.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1813.

• 4. 1. - Alexander von Bach, austrijski političar († 1893)
• 13. 1. - Ljudevit Vukotinović, hrvatski književnik i političar († 1893)
• 19. 1. - Sir Henry Bessemer, engleski pronalazač († 1898)

• 11. 2. - Otto Ludwig, njemački književnik († 1865)
• 15. 2. - Persida Karađorđević, kćerka Jevrema Nenadovića, majka kralja Petra († 1873)

• 17. 3. - Kamehameha III, kralj Havaja († 1854)
• 19. 3. - David Livingstone, istraživač († 1873)

• 5. 5. - Sören Kierkegaard, danski filozof († 1855)
• 22. 5. - Richard Wagner, njemački kompozitor († 1883)

• 12. 7. - Claude Bernard, francuski fiziolog

• 5. 8. - Ivar Aasen, norveški pisac

• 10. 10. - Giuseppe Verdi, italijanski kompozitor († 1901)

• 13. 11. (1. 11. po j.k.) - Petar II Petrović Njegoš, srpski vladika Crne Gore († 1851)
• 29. 11. - Fran Miklošič, slovenački filolog, srpski akademik († 1891)

• Bogdan Zimonjić, hercegovački ustanik († 1909)
• Gligor Milićević, hercegovački ustanik († 1911)
• 1813-14? - Mehmed Refik Hadžiabdić, šejh-ul-islam († 1871)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1813.

• 10. 4. - Joseph Louis Lagrange, matematičar i astronom (* 1736)
• 28. 4. - Mihail Kutuzov, ruski feldmaršal (* 1745)
• 1. 5. - Jean-Baptiste Bessières, maršal Francuske, vojvoda Istre (* 1768)
• 20. 7. - Hajduk Veljko Petrović, srpski vojvoda (* 1780)
• 6. 8. - Dimitrije Parezan, srpski vojvoda
• avgust - Petronije Šišo, srpski bimbaša
• 28. 8. - Jovan Kursula, heroj Prvog srpskog ustanka (* 1768)
• 2. 9. - Jean Victor Marie Moreau, bivši francuski general (* 1763)
• 10. 12. - Adalbert Adam Barić, pravnik, ekonomist, spisatelj (* 1742)
• Ivan Jugović, profesor Velike škole, sekr. Pravitelstvujuščeg sovjeta (* 1772)
• Anta Bogićević, srpski vojvoda (* ca. 1758)
• Zeka Buljubaša, junak (* ca. 1785)
• Jovan Došenović, srpski pesnik (* 1781)
• Jovan Kursula, srpski ratnik (* 1768)
• ca. Stojan Abraš, srpski ratnik
• Jovan Došenović, srpski književnik (* 1781)