Реторика

Именица rhetor – беседник, у изворима се најраније јавља код Хомера.

Тек почетком IV века пре н.е. Исократ користи реч rhetoreia – речитост, елоквенција, а потом почиње да се употребљава и појам rhetorike - реторика. Према неким мишљењима, реч rhetorike је сачинио тек Платон у дијалогу Горгија, после чега тај термин улази у најширу употребу, поготово од Аристотела.

Реторика
Према неким мишљењима, реч rhetorike је сачинио тек Платон.

Реторика представља скуп правила о лепом говору, а беседништво (говорништво) праксу у којој се та правила примењују. Већ су софисти најпре настојали да говором убеђују слушаоце, а потом да на друге преносе своја искуства како се успешно говори. Скоро сваки од њих је откривао извесна правила о томе како се слушаоци најефектније придобијају изговореном речју. Из тога су настали први приручници беседништва – rhetorike techne. Софисти су први почели да изграђују реторику као систем правила која олакшавају да се беседа успешно састави и одржи, док је производ тих примењених правила био сам говор, односно беседништво. Историјски посматрано, беседништво претходи реторици. Најпре се развијала говорничка пракса, да би се тек касније, на основу ње, оформила и изградила говорничка правила и упутства, реторика.

И Аристотел је разликовао реторику и беседништво. Сматрао је да се реторика бави проналажењем најбољих средстава за убеђивање: њен основни задатак се не састоји у уверавању, него у »способности теоријског изналажења уверљивог у сваком датом случају«. Дакле, беседништво је сâма вештина уверавања, док реторика има задатак да изналази најпогоднија средства за уверавање слушалаца и даје савете како се то постиже. Цицерон такође подразумева разлику између беседништва и реторике, па говори о реторици као о науци, док под говорништвом подразумева говорничку праксу, тј. практично беседништво (eloquentia). Писац најзнаменитијег римског уџбеника реторике, Квинтилијан недвосмислено каже да је реторика »наука о добром говору« - bene dicendi scientia. Јован Стерија Поповић, наш комедиограф, професор права, али и писац прве реторике у модерној Србији, сматра да је реторика »наука која правила красноречија излаже и опкључује способност представленија и мисли изражавати правилно, јасно и саобразно с цељу«. Још пре њега је Доситеј Обрадовић писао да је реторика «наука лепо говорити, срце множества људи добијати и цели народ на све што је добро, похвално и општеполезно склањати и доводити». Чувена Реторика Бранислава Нушића има поднаслов који гласи Наука о беседништву. Реторика, дакле, представља науку о беседништву, теоријски уобличена правила и принципе који ће помоћи да се одржи успешан говор, док је сâмо беседништво (говорништво) практична сфера у којој се та правила примењују.

Реторика разврстава говоре према разним критеријумима. Од антике до данас се класификују на информативни говор (у римској подели: docere), говор који уверава и покреће на акцију (римско movere) и забављачки говор (delectare). Још од античких времена усталила се подела на три основне врсте говорништва – судско, политичко и пригодно. Ова класификација, коју је нарочито афирмисао Аристотел (мада је постојала и пре њега), одржала се до данас. Према његовим речима, судско беседништво је свако оно у коме »сусрећемо оптужбу и одбрану«, политичко је оно у коме се »на нешто подстиче или од нечега одвраћа«, а пригодно оно које »нешто хвали или куди« (Реторика I 3, 5). За ове врсте беседништва користе се и појмови форензично беседништво (судско), делиберативно беседништво (политичко) и епидеиктичко (пригодно, које се често назива и похвално или свечано). Грчки еквиваленти су били genos dikanikon за судски говор, genos symbouleutikon (буквално: саветодавни, наговарајући) за политичку беседу и genos panegyrikon за пригодни – похвални говор.

Референце

  • Овај чланак, односно његови делови, су изворно преузети из књиге др Симе Аврамовића „Rhetorike techne – вештина беседништва и јавни наступ“ уз одобрење аутора

Литература

Tags:

АристотелПлатонХомер

🔥 Trending searches on Wiki Srpskohrvatski / Српскохрватски:

HilandarLucija ŠerbedžijaRibe (znak)Bitka na NeretviMiloš ŽutićSumnjivo liceMarija ŠerifovićŠećerAdrenalinSirćetna kiselinaMirjana Bobić-MojsilovićGrčka mitologijaSrpski jezikElektrični potencijalTemperaturaJelena KarleušaSpisak pozivnih brojeva u Crnoj GoriSloboda MićalovićUstavRombKrvava bajkaUzbekistanNikola KojoKontrastKovalentna vezaIndijaMarsejski atentatŠiptarSvjetlana KneževićMenstrualni ciklusAzijaHalogeni elementiHijerarhija anđelaŽeljko JoksimovićKopaonikČuvari formuleBella ciaoSpisak praznika Srpske pravoslavne crkveInđijaPink PanteriOj, svijetla majska zoroLukas PodolskiDoksiciklinFrancuskaSenke nad BalkanomCikorijaSkenderbegOpština PećinciRepublika SrpskaSaudijska ArabijaEtanolHram Svetog SaveSpisak ulica BeogradaNikolaj VelimirovićAnalni seksMirijevoBojaRomiOsmansko CarstvoReligijaIzraelDekadencijaBošnjaciŠpanijaLobotomijaLVevericaSpisak reka u SrbijiLiberlandDvoglavi oraoToplički ustanakJužna AmerikaTrojni paktHazariSadizamNorveškaZdravko ŠotraVelika seoba Srba🡆 More