Орадя, рум.
Русинска исторична назва: Великый Варадин.
Город Румынии Орадя Oradea рум.
|
Орадя — важный центер наукы и културы. Основа економикы — сфера служеб, в том числѣ торговля, транспорт, комуникации, едукация, култура и шпорт. Основный промысловый конарь — потравиновый. Ту положене сѣдлиско компании European Drinks; цукрова компания Zaharul Oradea, што входить до франко-германской компании Cristal Diamant. Иншы важны конарѣ — хемичный промысел (компании Sinteza, Adeplast,Plastor), електротехничный и електронный (Samsung, Hanil, Dongyang,Celestica, AMT Group) тай иншы.
Первый раз упомянутый в року 1113 яко Varadinum. Закладательом города быв мадярскый краль Ласло I. (1040–1077–1095), котрый сюды умѣстив бигорске бискупство и зачав ту будовати великоварадинску катедралу, до котрой по закончѣню ставбы перенесли його останкы. По канонизации Святого Ласла (1192) город став ся центром паломництва и упокоиском далшых мадярскых кральох аж до XV. стороча. В року 1241 спустошеный Монголами. В роках 1660–1692 под владов Османох, дале под мадярсков владов аж до року 1918, коли прилучив ся ку Румынии. В року 1940 подля Другой вѣденьской арбитражи вернув ся в Мадярске кральовство, од октобра 1944 по марец 1945 быв под совѣтсков военсков администрациев, дале под румынсков владов.
Тоты даны суть часточно або цалком основаны на перекладї статї Nagyvárad на мадярьскій Вікіпедії.
This article uses material from the Wikipedia Русиньскый article Орадя, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Обсяг є доступный під CC BY-SA 4.0, кідь не є вказане інше. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Русиньскый (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.