Хигсов Бозон: елементарна честица, преносник Хигсовог поља

Именована је по физичару Питеру Хигсу, који је 1964. године, заједно са још пет физичара, предложио теорију која објашљава порекло масе елементарних честица. Ова теорија, касније названа Хигсов механизам, имплицира постојање Хигсовог бозона, који је откривен тек 2012. године у АТЛАС И ЦМС експериментима на великом хадронском сударачу у Европском центру за нуклеарна истраживања (ЦЕРН, енг. CERN). Питер Хигс и Франсоа Енглерт награђени су Нобеловом наградом за физику 2013. године за њихов рад на формуслисању Хигсовог механизма.

У популарној литератури, Хигсов бозон се такође назива и Божијом честицом, након наслова књиге физичара и нобеловца Леона Ледермана Божија Честица: Ако је свемир одговор, шта је питање? из 1993. године. Mноги научници тај назив одбијају сматрајући га сензационалистичким.

 

 

Постојање Хигсовог бозона предвиђено је 1964. године као објашњење за Хигсов механизам, механизам по којем елементарне честице добијају масу. Док се сматра да је потврђено постојање Хигсовог механизма, сам бозон - камен темељац ове теорије - није посматран и његово постојање није било потврђено. Његово привремено (неутврђено) откриће у јулу 2012. године може потврдити да је Стандардни Модел у суштини тачан. Алтернативне теорије као извори Хигсовог механизма којима не треба Хигсов бозон су такође могуће и биле би размотрене у случају да је постојање Хигсовог бозона одбачено.

Хигсов бозон назван је по Питеру Хигсу, који је 1964. године написао један од три револуционарна рада који говоре о ономе што је сада познато као Хигсов механизам и описују везу између Хигсовог поља и бозона. Међутим, Хигс није био први који је описао овај феномен: мјесец дана прије, Роберт Браут и Франсоа Енглерт написали су сличан рад.

Зато што је Хигсов бозон веома велика честица, и распада се скоро одмах пошто настане, само акцелератор честица велике енергије може да га посматра и сними. Експерименти који су потврдили и одредили природу Хигсовог бозона користећи велики хадронски сударач (ЛХЦ) у ЦЕРН-у, почели су ране 2010. године, и извођени су у теватрону Фермилаб-а до 2011. године, када се затворио.

Дана 4. јула 2012. године, два главна експеримента на великом хадронском сударачу (АТЛАС и ЦМС) су оба, независно један од другог, потврдили постојање дотада непознате честице чија је маса око 125 GeV/c2 (што износи око 133 маса протона, по реду од 10-25 килограма), што се „поклапа са Хигсовим бозоном“, и широко се верује да је управо то Хигсов бозон. Објавили су да је потребно даље испитивање да би се утврдило да је то заиста Хигсов бозон, а не нека друга непозната честица (која има теоретски предвиђене особине Хигсовог бозона) и, ако је тако, да се одреди коју верзију Стандардног Модела најбоље подржава.