Српски јазик — јужнословенски јазик и стандардизирана норма на српскохрватскиот јазик.
Српскиот е службен јазик во Србија, Косово и Република Српска (Босна и Херцеговина), а се користи и во делови на Црна Гора и Хрватска и населените места кои се сметаат за српска дијаспора.
Српски јазик | |
---|---|
српски језик / srpski jezik | |
Застапен во | Србија, Босна и Херцеговина и Косово |
Подрачје | Балкан |
Говорници | 12 милиони |
Јазично семејство | индоевропски
|
Писмо | српска азбука |
Статус | |
Службен во | Србија Босна и Херцеговина Косово |
Регулативен орган | Катедра за стандардизирање на српскиот јазик |
Јазични кодови | |
ISO 639-1 | sr |
ISO 639-2 | srp |
ISO 639-3 | srp |
Држави каде српскиот е службен. Држави каде српскиот е малцински признат. |
Во српскиот јазик, зборовите се пишуваат како што и се изговараат, и секоја буква претставува еден глас. Овој фонетички принцип е претставен во поговорката: "Пишувај како што зборуваш, читај како што е напишано", принцип користен во повеќе балкански јазици.
Друга одлика на српскиот јазик е што тој се пишува на две азбуки: кирилица и латиница. Двете азбуки се речиси еднакви, а единствена разлика е во користењето на буквите. Ова е последица на историски причини, имено делот од српската популација кој бил под влијание на Австроунгарија пишувал на латиница, а другиот дел кој бил под влијание на Византија пишувал на кирилица. Денес, сите образовани луѓе ги познаваат и двете азбуки.[се бара извор]
Во српскиот јазик има седум падежи: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Кога именките се деклинираат, акцентот се менува за датив и локатив.
Еднина | Класа I - м.р. I прозор | Класа I - м.р. II -ац, и живи суштества магаре | Класа I - с.р. I село | Класа I - с.р. I главн што завршуваат на -e** дрво и Миле (име) | Класа II - ж.р. I жена | Класа II - ж.р. I -ka банка | Класа II - ж.р. I -ga книга | Класа III - ж.р. II љубов |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив (Ко? Шта?) (Кој? Што?) | прозор prozor | магарац magarac | село selo | дрво drvo Миле Mile | жена žena | банка banka | књига knjiga | љубав ljubav |
Генитив (Кога? Чега?) | прозорa prozora | магарца magarca | селa sela | дрвета drveta Милета Mileta | женe žene | банке banke | књиге knjige | љубави ljubavi |
Датив (Коме? Чему?) (На кого? Зошто?) | прозôру prozôru | магâрцу magârcu | сêлу sêlu | дрвêту drvêtu Милету Miletu | жêни žêni | бâнци bânci | књизи knjizi | љубâви ljubâvi |
Акузати (Кога (видим)? Шта (гледам)?) (Кој (гледам)? Што (гледам)?) | прозор prozor | магарца magarca | село selo | дрво drvo Милета Mileta | жену ženu | банку banku | књигу knjigu | љубав ljubav |
Вокатив (Ој! Хеј!) | прозорē prozore | магарчē magarče | селō selō | дрвō drvō Миле Mile | женō ženō | банкō bankō | књигō knjigō | љубави ljubavi |
Инструментал (С ким(e)? Чим(е)?) (Со кого? Со што?) | прозором prozorom | магарцом magarcom | селом selom | дрветом drvetom Милетом Mile | женом ženom | банком bankom | књигом knjigom | љубави (or -ју)* ljubavi(or -ју) |
Локатив (О коме? О чему?) (За кого? За што?) | прозóру prozóru | магáрцу magárcu | сéлу sélu | дрвéту drvétu Милету Miletu | жéни žéni | бáнци bánci | књизи knjizi | љубави ljubavi |
Множина | прозори | магариња | села | дрва | жени | банки | книги | љубов |
Номинатив | прозори prozori | магарци magarci | села sela | дрва drva | жене žene | банке banke | књиге knjige | љубави ljubavi |
Генитив | прóзорā prozora | мáгарацā magaraca | сéлā sela | дрвā drva | жéнā žena | бáнакā banaka | књигā knjiga | љубави ljubavi |
Датив | прозорима prozorima | магарцима magarcima | селима selima | дрвима drvima | женама ženama | банкама bankama | књигама knjigama | љубавима ljubavima |
Акузатив | прозоре prozore | магарце magarce | села sela | дрва drva | жене žene | банке banke | књиге knjige | љубави ljubavi |
Вокатив | прозори prozori | магарци magarci | села sela | дрва drva | женe žene | банке banke | књиге knjige | љубави ljubavi |
Инструментал | прозорима prozorima | магарцима magarcima | селима selima | дрвима drvima | женама ženama | банкама bankama | књигама knjigama | љубавима ljubavima |
Локатив | прозорима prozorima | магарцима magarcima | селима selima | дрвима drvima | женама ženama | банкама bankama | књигама knjigama | љубавима ljubavima |
Како да се одредат кои именки спаѓаат во кои класи:
Придавките имаат три рода (машки, женски и среден), седум падежи (номинатив, датив, генитив, акузатив, инструментал, локатив и вокатив кој е формално еднаков на номинативот), два броја (еднина и множина) и две промени (определена и неопределена). Неопределената промена според завршетоците е еквивалентна на промената на именките. Определената промена е специфична само за придавките и се разликува од неопределената, и по форма и по значење.
Определена промена | |||
---|---|---|---|
Еднина | м.р. | с.р. | ж.р. |
Номинатив | нов(и) | ново | нова |
Генитив | новог(а) | новог(а) | новe |
Датив | новом | новом | новој |
Акузатив | нов(и) | ново | нову |
Вокатив | нови | ново | нову |
Инструментал | новим | новим | новом |
Локатив | новом | новом | новој |
Множина | |||
Номинатив | нови | нова | нове |
Генитив | нових | нових | нових |
Датив | новим | новим | новим |
Акузатив | нове | нова | нове |
Вокатив | нови | нова | нове |
Инструментал | новим | новим | новим |
Локатив | новим | новим | новим |
Придавките имаат три степени: позитив, компаратив и суперлатив.
Еднина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
---|---|---|---|
Номинатив | добар бољи најбољи | добро боље најбоље | добра боља најбоља |
Акузатив | добар бољи најбољи | добро боље најбоље | добру бољу најбољу |
Генитив | доброг(а) бољег(а) најбољег(а) | доброг(а) бољег(а) најбољег(а) | добре боље најбоље |
Датив | добром бољем најбољем | добром бољем најбољем | доброј бољој набољој |
Инструментал | добрим бољим најбољим | добрим бољим најбољим | добром бољом најбољом |
Локатив | добром бољем најбољем | добром бољем најбољем | доброј бољој набољој |
Множина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
Номинатив | добри бољи најбољи | добра боља најбоља | добре боље најбоље |
Акузатив | добре боље најбоље | добра боља најбоља | добре боље најбоље |
Генитив | добрих бољих најбољих | добрих бољих најбољих | добрих бољих најбољих |
Датив | добрим бољим најбољим | добрим бољим најбољим | добрим бољим најбољим |
Инструментал | добрим бољим најбољим | добрим бољим најбољим | добрим бољим најбољим |
Локатив | добрим бољим најбољим | добрим бољим најбољим | добрим бољим најбољим |
Нема инфинитив и има само сегашно време:
Лична заменка | Сегашност | Сегашност (нег. форми) | |
---|---|---|---|
Долга (акцентирана) форма | Долга (неакцентирана) форма | ||
Ја (Јас) | јесам | сам | нисам |
Ти (Ти) | јеси | си | ниси |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | јесте | је | није |
Ми (Ние) | јесмо | смо | нисмо |
Ви (Вие) | јесте | сте | нисте |
Они, Оне, Она (Тие) | јесу | су | нису |
Овој глагол е ист со македонскиот помошен глагол сум.
Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | будем | ћу бити | будем био/ла | сам био/ла; био/ла сам | бих | бејах | био/ла сам био/ла |
Ти (Ти) | будеш | ћеш бити | будеш био/ла | си био/ла; био/ла си | би | бејаше | био/ла си био/ла |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | буде | ће бити | буде био/ла/ло | је био/ла/ло; био/ла/ло је | би | бејаше | био/ла/ло је био/ла/ло |
Ми (Ние) | будемо | ћемо бити | будемо били/ле | смо били/ле; били/ле смо | бисмо | бејасмо | били/ле смо били/ле |
Ви (Ти) | будете | ћете бити | будете били/ле | сте били/ле; били/ле сте | бисте | бејасте | били/ле сте били/ле |
Они, Оне, Она (Тие) | буду | ће бити | буду били/ле/ла | су били/биле/била; били/ле/ла су | бише | бејаху | били/ле/ла су били/ле/ла |
Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | радим | ћу радити | будем радиo/ла | сам радиo/ла; радиo/ла сам | рад+их > радих | рад+ах > рађах | радиo/ла сам радиo/ла |
Ти (Ти) | радиш | ћеш радити | будеш радиo/ла | си радиo/ла; радиo/ла си | рад+ише > радише | рад+аше > рађаше | радиo/ла си радиo/ла |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | ради | ће радити | буде радиоo/ла/ло | је радиo/ла/ло; радиo/ла/ло је | рад+ише > радише | рад+аше > рађаше | радиo/ла/ло је радиo/ла/ло |
ми (Ние) | радимо | ћемо радити | будемо радили/ле | смо радили/ле; радили/ле смо | рад+исмо > радисмо | рад+асмо > рађасмо | радли/ле смо радили/ле |
Ви (Вие) | радите | ћете радити | будете радили/ле | сте радили/ле; радили/ле сте | рад+исте > радисте | рад+асте > рађасте | радили/ле сте радили/ле |
Они, Оне, Она (Тие) | раде | ће радити | буду радили/ле/ла | су радили/радиле/радила; радили/ле/ла су | рад+ише > радише | рад+аху > рађаху | радили/ле/ла су радили/ле/ла |
Лич. заменки | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | могу' | ћу моћи | будем могаo/ла | сам могаo/ла; могаo/ла сам | могох | моћијах | могаo/ла сам могаo/ла |
Ти (Ти) | можеш | ћеш моћи | будеш могаo/ла | си могаo/ла; могаo/ла си | може | моћијаше | могаo/ла си могаo/ла |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | може | ће моћи | буде могаo/ла/ло | је могаo/ла/ло; могаo/ла/ло je | може | можијаше | могаo/ла/ло je могаo/ла/ло |
Ми (Ние) | можемо | ћемо моћи | будемо могли/ле | смо могли/ле; могли/ле смо | могосмо | моћијасмо | могли/ле смо могли/ле |
Ви (Вие) | можете | ћете моћи | будете могли/ле | сте могли/ле; могли/ле сте | могосте | моћијасте | могли/ле сте могли/ле |
Они, Оне, Она (Тие) | могу | ће моћи | буду могли/ле/ла | су могли/могле/могла; могли/ле/ла су | могоше | моћијаху | могли/ле/ла су могли/ле/ла |
Предлог | Падеж | Услов | Пример |
---|---|---|---|
među | акузатив | со глагол што означува движење | ići među ljude = « да оди помеѓу луѓе » |
инструментал | со глагол што не означува движење | biti među ljudima = « да се биде помеѓу луѓе » | |
na | акузатив | со глагол што означува движење | postaviti na sto = « да се постави на масата » |
локатив | со глагол што не означува движење | biti na stolu = « да се биде на масата » | |
nad(a) | акузатив | со глагол што означува движење | uzdigati se nad more = « да се воздигне над морето » |
инструментал | со глагол што не означува движење | nalaziti se nad morem = « се наоѓа над морето » | |
o | акузатив | obesiti o nešto = « да обеси нешто » | |
локатив | govoriti o nečemu = « да зборува за нешто » | ||
pod(a) | акузатив | со глагол што означува движење | padati pod stolicu = « да падне под столицата » |
инструментал | со глагол што не означува движење | ležati pod stolicom = « да лежи под масата » | |
pred(a) | акузатив | со глагол што означува движење | pozoviti pred kralja = « да се доведе пред кралот » |
инструментал | со глагол што не означува движење | govoriti pred kraljem = « да зборува пред кралот » | |
s(a) | генитив | iskočiti sa stola = « отскокни од стол » | |
инструментал | со нешто | s mužem = « со мажот ми » | |
u | генитив | u Branka Ćopića = « во Бранко Ќопиќ» | |
акузатив | со глагол што означува движење | ići u selo = « да оди во село » | |
локатив | со глагол што не означува движење | živeti u selu = « да живи во село » | |
za | акузатив | za profesora = « за професорот » | |
инструментал | za profesorom = « за професорот » |
Српски јазик | |
Писмо | латиница и кирилица |
Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
Текст | Сва људска бићa рађaју се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и требаједни према другима да поступају у духу братства. |
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. | |
Македонски | Сите човечки суштества се раѓаат слободни и еднакви по достоинство и права. Tие се обдарени со разум и совест и треба да се однесуваат еден кон друг во дуxот на општо човечката припадност. |
Портал: Јазици |
Македонски јазик | Хрватски јазик | Српски јазик |
---|---|---|
Споредба | Usporedba | Поређење |
Европа | Europa | Европа |
Холандија | Nizozemska | Холандија |
Италијанци | Talijani | Италијанци |
Вселена | Svemir | Васиона |
’Рбет | Kralježnica | Кичма |
Воздух | Zrak | Ваздух |
Образование | Odgoj | Васпитање |
Седмица | Tjedan | Седмица |
Историја | Povijest | Историја |
Панталони | Hlače | Панталоне |
Стомак | Trbuh | Стомак |
Наука | Znanost | Наука |
Лично | Osobno | Лично |
Личност | Osoba | Лице |
Обединети Нации | Ujedinjeni Narodi | Уједињене Нације |
Леб | Kruh | Хлеб |
Вештачко | Umjetno | Вештачки |
Крст | Križ | Крст |
Демократија | Demokracija | Демократија |
Сознание | Spoznaja | Сазнање |
Остров | Otok | Острво |
Офицер | Časnik | Официр |
Патен сообраќај | Cestovni promet | Друмски саобраћај |
Автопат | Autocesta | Аутопут |
Должина | Duljina | Дужина |
Здружение | Udruga | Удружење |
Фабрика | Tvornica | Фабрика |
Општо | Opće | Опште |
Христос | Krist | Христос |
Извини | Oprosti | Извини |
Географија | Zemljopis | Географија |
Јануари | Siječanj | Јануар |
Пасош | Putovnica | Пасош |
Пензионери | Umirovljenici | Пензионери |
Совет за безбедност | Vijeće sigurnosti | Савет безбедности |
Надворешно | Vanjski | Спољашњи |
Сопствено | Vlastito | Сопствено |
Ниво | Razina | Ниво |
Печат | Tisak | Штампа |
Работник | Djelatnik | Радник |
Декада, век, милениум | Desetljeće stoljeće tisućljeće | Деценија, век, миленијум |
Општење | Priopćenje | Саопштење |
Стандард на мајчиниот јазик | Materinski jezićni standard | Матерњи језички стандард |
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Српски јазик, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.