Малгашки јазик (од фр.
malgache; изворно: malagasy) — државен јазик на Мадагаскар. Припаѓа на австронезиското семејство и претставува мајчин јазик на населението на островот и оние малгашко потекло во други региони.
Малгашки | |
---|---|
Застапен во | Мадагаскар Комори Мајот |
Говорници | 25 милиони (2015)ne2007 |
Јазично семејство | |
Статус | |
Службен во | Мадагаскар |
Јазични кодови | |
ISO 639-1 | mg |
ISO 639-2 | mlg (B) mlg (T) |
ISO 639-3 | mlg |
Малгашкиот не е сроден на околните африкански јазици, туку претставува најзападен член на малајско-полинезискиот огранок на австронезиските јазици. Јазикот е во сродство со малајско-полинезиските јазици во Индонезија, Малезија и Филипините, а во најблиско сродство со југоисточните баритски јазици што се говорат на Борнео (освен полинезиската морфофонемика. Има заеднички основен лексикон со мањанскиот јазик, што се говори во областа Барито на југот на Борнео. Ова укажува на тоа дека Мадагаскар први го населиле австронезиските народи од Малајскиот Архипелаг, кои најпрвин поминале низ Борнео. Според неодамнешните генетски истражувања, првите австронезиски доселеници веројатно дошле на почетокот на нашата ера (а можеби и порано). Преселбите продолжиле во текот на I милениум, што го потврдуваат лингвистичките истражувања од кои се гледа потесното сродство помеѓу малгашкиот и старомалајскиот и старојаванскиот јазик од овој период. Многу подоцна, околу 1000 г., изворните австронезиски доселеници се смешале со источноафриканските народи, Арапите и други населенија. Оттука, малгашкиот има извесни заемки и од арапскиот и банту-јазиците (особено сабачкиот огранок, од кој води потекло свахили).
Писменоста и книжевноста на Мадагаскар почнале да е јавуваат во XV век. Кога Французите го основале градот Форт Дофен во XVII век, месното население користело малгашка арабица, наречена „сурабе“. Најстариот познат ракопис напишано на ова писмо е малгашко-холандски поимник од почетокот на XVII век (но издаден како книга дури во 1908 од Фабриел Феран) иако самото писмо е воведено на југоистокот на Мадагаскар уште од XV век. Кралот Радама I, првиот писмен владетел на Мадагаскар имал големи познавања од малгашката книжевност напишана на ова писмо, но сепак одлучил јазикот да добие латинично писмо и го повикал протестантското Лондонско мисионерско друштво да отвори училишта и цркви.
Малгашкиот има богата традиција на усмени преданија и истории и легенди во песни. Најпознат е народниот еп „Ибонија“, во кој се опева истоимениот јунак.
Првата печатена книга на малгашки е Библијата, преведена во 1835 од британски протестантски мисионери кои дејствувале во горските предели на Мадагаскар. Првиот двојазичен верски текст е дело на Етјен де Флакур, кој е воедно и автор на првиот речник.
Јазикот има две главни наречја: источно (каде спаѓа меринскиот) и западно (каде спаѓа сакалавскиот). Изоглосите одат долж сртот на островот, така што јужниот дел го говори западното наречје, а средишната висормнина и северот (освен самиот врв) го говори источното. Двете наречја лесно се разликуваат по неколку фонолошки особености.
Саклавскиот ги изгубил завршите носни согласки, додека меринскиот додал безвучно [ə̥]:
Завршното *t станало -[tse] во едното, но -[ʈʂə̥] во другото наречје:
Саклавскиот ги задржал старомалајските *li и *ti, додека кај меринскиот истите се претвориле во [di] (како во примерот huditra погоре) и [tsi]:
Меѓутоа, последните промени започнале на Борнео, уште пред населувањето на Мадагаскар.
Ethnologue им доделува кодови на дузина разновидности на малгашкиот како посебни јазици. Сите тие делат 70% од лексиконот на меринскиотдијалект.
Предни | Средни | Задни | |
---|---|---|---|
Затворени | i, y /i/ | o /u/ | |
Средни | e /e/ | (ô /o/) | |
Отворени | a /a/ |
По нагласениот слог, како кај крајот на највеќето зборови и првите два слога кај некои, /a, u, i/ се сведуваат (трпат редукција) на [ə, ʷ, ʲ]. (/i/ се пишуваат со ⟨y⟩ во овие случаи, со тоа што кај едносложните зборови како ny и vy, ⟨y⟩ се изговара како полно [i].) Завршното /a/, и понекогаш завршните слогови, се обезвучуваат на крајот на исказот. /e/ и /o/ никогаш не се сведуваат или обезвучуваат.
/o/ е маргинално во меринскиот дијалект и се среќава во извици и земки, но и во топоними од други дијалекти. /ai, au/ се дифтонзи [ai̯, au̯] во формалното говорење, но [e, o] во секојдневниот говор. Како и да се изговори, /ai/ влијае на следното /k, ɡ/ како што влијае и /i/.
Двоуснени | Уснено- забни | Забни | Венечни | Свиени | Задно- непчени | Гласилни | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Носни | m ⟨m⟩ | n ⟨n⟩ | ŋ ⟨n̈⟩ | |||||
Избувни или Слеани | Безвучни | p ⟨p⟩ | t ⟨t⟩ | ts ⟨ts⟩ | ʈʳ ⟨tr⟩ | k ⟨k⟩ | ||
Безвучни предназализирани | mp ⟨mp⟩ | nt ⟨nt⟩ | nts ⟨nts⟩ | ɳʈʳ ⟨ntr⟩ | ŋk ⟨nk⟩ | |||
Звучни | b ⟨b⟩ | d ⟨d⟩ | dz ⟨j⟩ | ɖʳ ⟨dr⟩ | ɡ ⟨g⟩ | |||
Звучни предназализирани | mb ⟨mb⟩ | nd ⟨nd⟩ | ndz ⟨nj⟩ | ɳɖʳ ⟨ndr⟩ | ŋɡ ⟨ng⟩ | |||
Струјни | Безвучни | f ⟨f⟩ | s ⟨s⟩ | h ⟨h⟩ | ||||
Звучни | v ⟨v⟩ | z ⟨z⟩ | ||||||
Странични | l ⟨l⟩ | |||||||
Трепетни | r ⟨r⟩ |
Венечните согласки /s ts z dz l/ по малку се палатализираат. /ts, dz, s, z/ се движат помеѓу [ts, dz, s, z] и [tʃ, dʒ, ʃ, ʒ]. Вротоспоменатото е мошне застапено по ненагласено /i/: затоа го имаме францускиот збор malgache [malɡaʃ]. Заднонепчените /k ɡ ŋk ŋɡ h/ се палатализираат по /i/ (на пр. alika /alikʲa/ 'куче'). /h/ честопати трпи елизија во секојдневниот говор.
Акцентот е начелно двосложен, односно паѓа на претпоследниот слог. Кога зборот завршува на ka, tra и честопати na, тогаш акцентот е третосложен (како во македонскиот). Во многу дијалекти, неакцентираните самогласки (освен /e/) се обезвучувааат, а во некои речиси целосно претрпуваат елизија; така fanorona се изговара како [fə̥ˈnurnə̥].
Малгашкиот користи латиница уште од 1823 г. Пред тоа се користела арапска аџамија, локално наречена „сурабе“ („големо писмо“) за астролошки и магиски текстови.
Азбуката има 21 буква: a, b, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, v, y, z. Правописот е мошне фонетски. Буквите i и y го имаат гласот /i/ (y на крајот на зборот, а i на сите други места), додека o се изговара како (/u/). Слеаните согласки /ʈʂ/ и /ɖʐ/ се пишуваат со tr и dr, а /ts/ и /dz/ се пишуваат како ts и j. Буквата h честопати е нема. Сите други букви ја имаат вообичаената вредност по МФА.
Mp и понекогаш nt можат да стојат на почетокот на зборот, но се изговараат како /p, t/.
Дијакритичните знаци не се задолжителни во стандардниот малгашки, но наоѓаат примена на следниве начини:
Збороредот во малгашкиот јазик е од обликот „прирок-предмет-подмет“:
Mamaky boky ny mpianatra
(чита книга ученикот)
„Ученикот чита книга“
Nividy ronono ho an'ny zaza ny vehivavy
(купи млеко за детето жената)
„Жената му купи млеко на детето“
Зборовниот ред е типичен за јазиците во кои главниот збор стои напред: Предлозите стојат напред, како во македонскиот: (ho an'ny zaza „за детето“). Детерминативот стои пред именката, а квантификаторските зборови што ги менуваат приложните фрази и зависните реченици следат по именката (ny boky „книгата“, ny boky mena „црвените книги“, ny boky rehetra „сите книги“, ny boky novakin'ny mpianatra „книгата што ја чита ученикот“).
Необична одлика е тоа што показните детерминативи се повторуваат, т.е. стојат пред и по именката: ity boky ity „оваа книга“ (букв. „оваа книга оваа“).
Глаголите имаат три синтактички продуктивни заложни облици зависно од нивната тематска улога во реченицата: основниот „вршителски“ облик е присутен кај највеќето глаголи. Изведениот „трпителски“ облик се користи во пасивни конструкции, а изведениот „целен“ облик се користи во конструкции кајшто се нагласува инструменталноста. Така имаме
сите овие значат „Си ги мијам рацете со сапун“, но нагласокот (задршката) се изразува со обликот глаголот на почетокот од реченицата и аргументот (именката) на крајот од реченицата: manasa „мие“ и aho „јас“ во (1), sasako „мие“ и ny tanako „моите раце“ во (2), anasako „мие“ и ny savony „сапун“ in (3). Треба да се напомене дека не постои еквивалент на македонскиот прилог „со“ во (3).
Глаголите се менуваат по време (минато, сегашно, идно). Времето се означува со претставки (e.g., mividy „купување“, nividy „купи“, hividy „ќе купи“).
Малгашкиот нема граматички род, а именките не се менуваат по број. Меѓуоа, заменките и показните зборови имаат еднински и множински обливи (на пр. io boky io „таа книга“, ireto boky ireto „овие книги“).
Постои сложена низа од лични и показни заменки, зависно од познанствената и физичката блискост на соговорникот.
Во јазикот има сложен систем на деиксис (овие, оние, тука, таму итн), со седум степени на оддалеченост и видливост за секоја од нив. Домензијата на видливост прототипно е претставена како видливи наспроти невидливи предмети на разговор. Меѓутоа, невидливите облици се употребуваат за видливи определници кога можат само многу воопштено да се определат или кога имаат нејасни граници, додека пак видливите се користат за видливи определници кога се тематски предмети на разговорот.
блиску | средно | далеку | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Прилог (тука, таму) | невид | atỳ | àto | ào | àtsy | àny | aròa* | arỳ |
вид | etỳ | èto | èo | ètsy | èny | eròa | erỳ | |
Заменки (ова, она) (овие, оние) | невид | izatỳ* | izàto* | izào | izàtsy* | izàny | izaròa* | izarỳ* |
вид | itỳ | ìto | ìo | ìtsy | ìny | iròa* | irỳ | |
вид.мн | irèto | irèo | irètsy | irèny | ireròa* | irerỳ* |
Notes :
Ова се примери од меринскиот дијалект (стандарден малгашки), застапен во главниот град и средишниот горски предел (висорамнина), кајшто живее племето Мерина.
Македонски | Малгашки | МФА |
---|---|---|
Англиски | Anglisy | ãŋɡliʂ |
Да | Eny | ˈʲenj |
Не | Tsia, Tsy | tsi, tsʲ |
Здраво! и Што правиш? | Manao ahoana! | manaˈʷonə̥, manaˈonə̥ |
Здраво! (рурално) | Salama! | saˈlamə̥ |
Добар сум, благодарам. | Tsara fa misaotra. | ˈtsarə̥ fa mʲˈsoːtʂə̥ |
Догледање! | Veloma! | veˈlumə̥ |
Молам | Azafady | azaˈfadʲ |
Благодарам | Misaotra | mʲˈsoːtʂa |
Нема на што | Tsisy fisaorana. | tsʲ ˈmisʲ fʲˈsoːranə̥ |
Извинете | Azafady (покажувајќи со раката во земја) | azaˈfadʲ |
Се извинувам, жалам | Miala tsiny | mjala ˈtsinʲ |
Кој? | Iza? | ˈiːza, ˈiza |
Што? | Inona? | inːa |
Кога? | Rahoviana? или Oviana (минато време) | roᶷˈvinə̥, rawˈvinə̥ |
Каде? | Aiza? | ajzə̥ |
Зошто? | Fa maninona? | fa maninːə̥ |
Како? | Ahoana? | aˈʷonə̥ |
Колку? (избројно) | Firy? | ˈfirʲ |
Колку? (неизбројно) | Ohatrinona? | ʷoˈtʂinːə̥ |
Како се викаш? | Iza ny anaranao? | iza njanaraˈnaw |
За | Ho an'ny, or ho an'i | wanːi |
Бидејќи | Satria | saˈtʂi |
Не разбирам. | Tsy mazava или tsy azoko. | tsʲ mazavə̥ |
Да, разбирам. | Eny, mazava (или azoko). | ʲenʲ mazavə̥ |
Помош! | Vonjeo! | vunˈdzew |
Можете ли да ми помногнете? | Afaka manampy ahy ve ianao azafady? | afaka manapʲ a ve enaw azafadʲ |
Каде е тоалетот? | Aiza ny efitrano fivoahana? (Aiza ny V.C.?, Aiza ny toliet?) | ajza njefitʂanʷ fiˈvwaːnə̥ |
Дали зборувате англиски? | Mahay teny anglisy ve ianao? | miˈtenʲ ãŋˈɡliʂ ve eˈnaw |
Не зборувам малгашки. | Tsy mahay teny malagasy aho. | tsʲ maaj tenʲ malaˈɡasʲ a |
Не зборувам француски. | Tsy mahay teny frantsay aho. | tsʲ maaj tenʲ frantsaj a |
Жеден сум. | Mangetaheta aho. | maŋɡetaˈeta |
Гладен сум. | Noana aho. | noːna |
Болен сум. | Marary aho. | |
Уморен сум. | Vizaka aho. or Reraka aho. | ˈvizaka rerakau |
Морам да мочам. | Poritra aho. или Ny olombelona tsy akoho. | purtʂa |
Би сакал да одам во Анцирабе. | Tiako hankany Antsirabe. | tiku ande anjantsirabe |
Ама е скапо! | Lafo be izany! | lafʷˈbe zanʲ |
Сакам да јадам ориз/Гладен сум за ориз. | Noana vary aho. | noːna varja |
Како да ви помогнам? | Inona no azoko atao ho anao? | inːa ɲazʷkwataʷ wanaw |
Сакам... | Tiako... | tikʷ |
Те сакам. | Tiako ianao. | tikwenaʷ |
Броеви | ||
еден | isa/iray | isə̥ |
два | roa | ru |
три | telo | telʷ |
четири | efatra | ˈefatʂə̥ |
пет | dimy | ˈdimʲ |
шест | enina | enː |
седум | fito | fitʷ |
осум | valo | valʷ |
девет | sivy | sivʲ |
десет | folo | fulʷ |
единаесет | iraika ambin'ny folo | rajkʲambefulʷ |
дванаесет | roa ambin'ny folo | rumbefulʷ |
дваесет | roapolo | ropulʷ |
триесет | telopolo | telopulʷ |
четириесет | efapolo | efapulʷ |
педесет | dimampolo | dimapulʷ |
шеесет | enim-polo | empulʷ |
седумдесет | fitopolo | fitupulʷ |
осумдесет | valopolo | valupulʷ |
деведесет | sivifolo | sivfulʷ |
сто | zato | zatʷ |
двесте | roan-jato | rondzatʷ |
илјада | arivo | arivʷ |
десет илјади | iray alina | rajal |
сто илјади | iray hetsy | rajetsʲ |
милион | iray tapitrisa | rajtaptʂisə̥ |
милијарда | iray lavitrisa | rajlavtʂisə̥ |
3.568.942 | roa amby efapolo sy sivin-jato sy valo arivo sy enina alina sy dimy hetsy sy telo tapitrisa | rumbefapulʷ sʲsivdzatʷ sʲvalorivʷ sʲenːal sʲdimjetsʲ sʲtelutapitʂisə̥ |
Издание на Википедија — слободната енциклопедија на малгашки јазик |
Википатување има туристички водич за Malagasy phrasebook. |
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Малгашки јазик, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.