Каспий хьхьири
Ка́спий хьхьири — хъанахъиссар Аьрщарей яла хъунмамур лавкьусса водоём.
Ка́спий хьхьири (Ка́спий, латӀин. Caspium mare ягу нукӀу заман.-грек. Κασπία θάλασσα, Kaspía thálassa, оьрус Каспийское море) — хъанахъиссар Аьрщарей яла хъунмамур лавкьусса водоём[1]. Ва мукумма бюхъайссар хӀисав буван яла хъунмамур бярну, ягу хьхьирину, цилва куртӀшиврух, цӀу-бушиврух, ягу хӀасул шаврих бурувгун. Хьхьирил чӀан хӀасул хьуну дур океанналил чӀан куннасса аьрщарал къатния.
Бивхьуну буссар Европанал ва Азиянал дазуй. Хьхьиривусса щин дур чанну цӀу бусса. Щинал лахъшиву дур личӀи-личӀийсса, 2009-ку шинал дур 27,16 м лагьну Дунияллул океанналулнияр[2].
ЦӀанасса чӀумал Каспий хьхьирил бувгьуну бур 390 000 дирсса км², яла куртӀмур кӀану — 1025 м.
ЦӀа дуккаврил тарих
ЦӀанасса оьруснал цӀа, н.з.оьрус. кӀанттей. Хвалисс хьхьири — цӀусса, луттирайсса — буккан бувну бур латӀ. Caspium Mare, ягу Caspium pelagus, ва н.грек. Κασπία θάλασσα (Kaspía thálassa), Κάσπιον πέλαγος (Káspion pélagos; Страбон ва м.ц.), ва мукумма ца гипотезалийн бувну хьхьирил цӀа хӀасул хьуну дур каспинал, тайпалул цӀания, нукӀу заманнул азаруку шинал баргълагавал чулухсса хьхьирил зуманив яхъанай бивкӀсса.
Тарихрал мутталий Каспий хьхьирил диркӀун дур 70-ннин дирсса цӀарду личӀи-личӀисса халкьуннал ва тайпардал:
- Гиркан (Джурджан) хьхьирри — нукӀузаманнул грекнал шагьрулия Горган ва Гиркания провинциялия.
- Хвалын хьхьири ягу Хвалисс хьхьири — нукӀузаманнул оьрус цӀа, хьуну дур Хорезм хӀукуматрал цӀания[3] (цамунин бувну, хвалиснал халкьуннал цӀания, ухссавнил чулух хьхьирицӀ яхъаней бивкӀсса);
- Хазар хьхьири — аьрабнал (Бахр-аль-хазар), парснал (Дарья-е хезар), туркнал (Hazar denizi), азербайджаннал (Xəzər dənizi), къиримтатарнал (Хазар денъизи), туркменнал (Hazar deňizi), къумукьнал (Хазар денгиз) мазурдий;
- Къумукь хьхьири[4] — къумукь халкьуннал цӀания.
- Таркиннал хьхьири[5] — Тарки тӀисса къумукьнал шамхаллугърал шагьрулул цӀания.
- Абескун хьхьири — Куры тӀисса неххал зуманив бивхьусса шагьрулия ва жазиралия, XIV ттуршукушинал хьхьирил лув личӀаннин.
- Сарай хьхьири;
- Дарбант хьхьири — Дагъусттанейсса Дарбант шагьрулул цӀания;
- Сихай
- ва цеймигу цӀарду[6].
Азербайджанннаву ва Иранннаву Каспий хьхьирийн цӀанасса чӀумалгу Хазар ягу Мазендеран учейссар (Ираннал хьхьирицӀсса провинциялий яхъанейсса халкьуннан хас бувну).
Хьхьири бивхьусса кӀану
Каспий хьхьири бивхьуну бур Европанал ва Азиянал дяличӀулий. хьхьирил лахъишиву ухссавнил чулуха кьиблалинммей 1200 км дирсса (36°34'—47°13' у. у.), баргълагавал чулуха баргъбуккавал чулинмей — 195—435 км, дянивсса лахъишиву 310—320 км (46°—56° б.б. л.).
Физико-географический условиярдейн бувну Каспий хьхьири бачӀлейссар шанма бутӀуйх:
- Ухссавнил Каспий (25 % хьхьирил площадрая),
- Дянивму Каспий (36 %),
- Кьиблалул Каспий (39 %)[7].
Ухссавнил ва Дянивмур Каспийлул дазу хӀисав дувейссар Чечень жазиралул аьщуйх — мыс Тюб-Караган, Дянивмур ва Кьиблалул Каспийрал — Чилов жазиралул аьщуйх — мыс Ган-Гулу[8].
Зуманихалу

Каспий хьхьирицӀсса аьщарайн хьхьирицӀалу учейссар.
Каспий хьхьирил лахъишиву хьхьирил зуманил 6500—6700 километра, жазирардащал — 7000 километралийн дирсса. Хьхьирил зумарду чӀявучин лагьсса ва дюрчӀусса дуссар. Ухссавнил чулухасса зумарду неххардил ххябуттирду дурну дур Урал неххал ва Волга неххал дельталул, цирдагу дур лагьсса, ва ялтту щинал урттурал даркьусса. Баргъбуккавал чулух хъунмур кӀану известнякирдал дургьуну дур къунналил чулланищал цачӀун хьуну. Яла чӀяруми дулантту дагьсса зумарду дур баргълагавал чул Апшерон бачӀи жазиралул даралуву ва баргъбуккавал чул Казахнал бугъазрал ва Къара-Богъаз-Гоьлланил.
БачӀи жазира
Хъуними бачӀи жазира:
- Апшероннал бачӀи жазира, бивхьуну бур Каспий хьхьирил барглагавал чулсса зуманицӀ Азербайджаннаву, ухссавния баргъбуккавал чулиннейсса Хъунмасса Ккавкказнал зуманив. Мунил аьрщарай бивхьуну бур Баку ва Сумгайыт тӀисса шагьрурду.
- Мангышлак, бивхьуну бур баргъбуккавал чулухсса зуманив, Казахстаннаву, мунил аьрщарай бур Актау тӀисса шагьругу.
- Аграханннал бачӀи жазира
- Бузачи
- Мианкале
- Тюб-Къарагъан
Жазира
Каспий хьхьириву буссар 50 бивсса хъунисса ва дянивсса жазира, миннул бувгьуну бур 350 км² бивсса кӀану.
Яла хъуними жазира:
- Ашур-Ада
- Гарасу
- Гум
- Даш-Зиря
- Боьюк-Зиря
- Зенбил
- Кюр-Дашы
- Хере-Зире
- Огурчин
- Сенги-Муган
- Тюленнал
- Тюлень жазирарду
- Чечень
- Чигил
Бугъазру
Хъунисса бугъазру:
- Аграхан бугъаз
- Кизляр бугъаз
- ДиркӀусса Култук (хьхьичӀвасса Комсомолец, хьхьичӀ. Цесаревич бугъаз)
- Кайдак
- Мангышлаккуллал
- Казахнал
- Кендерли
- Туркменбашы (бугъаз) (хьхьичӀвасса Красноводский)
- Туркмен (бугъаз)
- Гызылагач (хьхьичӀвасса Кировлул цӀанийсса бугъаз)
- Астрахан (бугъаз)
- Эсенгулы
- Гызлар
- Гиркан (хьхьичӀ. Астарабад)
- Энзели (хьхьичӀ. Пехлеви)
- Кара-Богаз-Гол
Кара-Богаз-Гол
Баргъ буккавал зуманицӀ буссар Кара-Богаз-Гол тӀисса цӀилщинал бяр, 1980-ку шинайн бияннин му бур Каспий хьхьирил бугъаз-лагуна, къумасса проливравух хьхьиривун багьлейсса. 1980-ку шинал бувну бур дамба, Кара-Богаз-Гол Каспий хьхьирия личӀи буллейсса, 1984 шинал дурну дур щин итадакьейсса сооружение, мунияр махъ Кара-Богаз-Голланивусса щинал уровень цаппара метрардал яларей дагьну дур. 1992 шинал пролив хӀасул дурну дур, мунивух щин Каспий хьхьирива Кара-Богаз-Голланивун дахьлей ва ссихӀирейн дуклей дур. Гьарца шинал Каспий хьхьирива Кара-Богаз-Голланивун дахьлей дур 8—10 кубический километра щинал ва 15 млн тонналийн бивсса цӀийл.
Каспий хьхьирривун дагьлагьисса нехру
Каспий хьхьиривун дагьлай дур 130 нех. Каспий хьхьиривун дагьлейсса, хъунисса нехру — Волга, Дарвагчай, Рубас, Сулакь, Самур, Терек (Россия), Урал, Эмба (Казахстан), Кура (Азербайджан), Атрек (Туркмения), Горган, Сефидруд (Иран). Хьхьиривун дагьлейсса яла хъуннамур нех — Волга, мунивату шинал мутталий дагьлей дур 215—224 км³ щинал. Волга, Урал, Терек, Сулак ва Эмбалул дуллей дур 88—90 % шинал мутталий хьхьиривун дагьлейсса щинал. Шинал мутталийсса дянивсса дуцала хъаней дур 290 км³ щинал[9].
ХьхьирицӀсса хӀукуматру
ХӀукуматирдал дянивсса экономикалул конференциялийн бувну:
Каспий хьхьирил шюшлай дур ххюра хьхьирицӀсса хӀукуматрал зумарду.[10]:
- Казахстан — ухссавнил чулухату, ухссавния баргъбуккавал чулухунней ва баргъбуккавал чулуха, хьхьирил зуманил лахъишиву 2320 км дирсса;
- Иран — кьилвалул чулуха, хьхьирил зуманил лахъишиву — 724 км дирсса;
- Туркмения — кьилвалия баргъбуккавал чулинней, лахъишиву 1200 км дирсса;
- Россия — баргълагавал ва ухссавния баргълагаввал чулинней, лахъишиву 695 км дирсса;
- Азирбижан — кьилвалия баргълагавал чулинней, лахъишиву 955 км дирсса[10].
Каспий хьхьирил зуманицӀсса шагьрурду
Астрахань мукунма хӀисав бувайсар Каспий хьхьирил порт бусса шагьруну, амма цуппа бивхьуну бур Волга неххал дельталий, Каспий хьхьирил зумания 100 километралул тихунмейну.
- Азирбижан
- жан
- Баку — хъунмасса шагьру-порт ва Азербайджанннал хъун шагьру. Бивхьуну бур Апшероннал бачӀи жазиралул кьилвалулмур чулух ва микку ялапар хъаней бур 2,5 млн инсантурал (2010);
- Сумгайыт, бивхьуну бур Апшероннал бачӀи жазиралул ухссавнилмур чулух;
- Ленкорань, бивхьуну бур Азербайджаннал кьилвалул чулсса дазуяту арх бакъа;
- Нефтяные Камни — навт буккултрал шяравалу, дирхьуну дур Апшероннал бачӀи жазиралия, кьилвалия-баргъбуккавал чулинней. Шагьрулувусса къатри бур бивхьуну инсантурал цалва хъун бусса жазирардей, эстакадардей ва технологический майданней.
- Туркменисттан
- Туркменбашы (хьхьичӀвасса Красноводск) — бивхьуну бур Красноводскалул бугъазрал ухссавнилмур чулух;
- Аваза — хъунмасса курорт.
- Актау — шагьру-порт, бивхьуну бур хьхьирил баргъбуккавал чулух;
- Атырау — бивхьуну бур ухссавнилмур чулух Урал неххал дельталий, хьхьирияту 20 км тихунмейну.
- Форт-Шевченко — яла баргълагавал чулухмур шагьру, Каспий хьхьирил баргъбуккавал чулухсса зуманив.
- Бендер-Энзели — бивхьуну бур Каспий хьхьирил кьилвалул чулсса зуманив.
БувчӀин баву
- ↑ Каспийское море // Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М. : Советская энциклопедия, 1969—1978.
- ↑ Resolution of conference «Climate and Water Balance Changes in the Caspian Region» (ингил.). www.caspinfo.net (October 2010). Дата обращения: 19 январданий 2019.
- ↑ Бартольд В. В. Работы по исторической географии (оьр.). — М.: Вост. лит, 2002. — 367 с.
- ↑ Абдулгаффар Кырыми. Умдет ал-ахбар. Книга 2: Перевод. Серия «Язма Мирас. Письменное Наследие. Textual Heritage». Вып. 5 / Пер. с османского Ю. Н. Каримовой, И. М. Миргалеева; общая и научная редакция, предисловие и комментарии И. М. Миргалеева. — Казань: Институт истории им. Ш. Марджани АН РТ, 2018. — 200 с
- ↑ Гусейнов Г.-Р., Султан-Мут и западные пределы кумыкского государства, материалы научной конференции, 2008
- ↑ Имена Каспия (недоступная ссылка). www.baku.ru. Дата обращения: 19 январданий 2019. Архивировано 20 январданий 2019 года.
- ↑ Azerbaijan — Каспийское Море (недоступная ссылка). www.azerbaijan.az. Дата обращения: 19 январданий 2019. Архивировано 14 январданий 2019 года.
- ↑ Сангаджиев М. М. Особенности недропользования на территории Республики Калмыкия (оьр.). — 2-е издание, стереотипное. — Москва—Берлин: Директ-Медиа, 2019. — С. 47. — 231 с. — ISBN 978-5-4499-0356-3.
- ↑ Steffen Mischke. Large Asian Lakes in a Changing World (ингил.) (2020). Дата обращения: 6 июлданий 2021.
- ↑ 10,0 10,1 Межправительственная экономическая конференция Прикаспийских государств — Астрахань 2008 год. (недоступная ссылка). www2.investinginrussia.ru. Дата обращения: 2 мартрай 2014. Архивировано 2 мартрай 2014 года.
Ссылкарду
- Литосфера Каспийского моря . www.wdcb.ru. Дата обращения: 19 январданий 2019.
Абурсса макьала. |
This article uses material from the Wikipedia Лакку article Каспий хьхьири, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply. (view authors). Если не указано иное, содержание доступно по лицензии CC BY-SA 3.0. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
#Wikipedia® is a registered trademark of the Wikimedia Foundation, Inc. Wiki (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wikimedia Foundation.
In other languages:
- африкаанс: Kaspiese See - Wiki Afrikaans
- Alemannisch: Kaspisches Meer - Wiki Alemannisch
- южноалтайский: Каспий талай - Wiki алтай тил
- амхарский: ካስፒያን ባሕር - Wiki አማርኛ
- арагонский: Mar Caspia - Wiki Aragonés
- староанглийский: Caspia - Wiki Ænglisc
- арабский: بحر قزوين - Wiki العربية
- арамейский: ܝܡܐ ܕܐܝܒܪܝܐ - Wiki ܐܪܡܝܐ
- Egyptian Arabic: بحر قزوين - Wiki مصرى
- ассамский: কাস্পিয়ান সাগৰ - Wiki অসমীয়া
- астурийский: Mar Caspiu - Wiki Asturianu
- аварский: Каспий ралъад - Wiki авар
- авадхи: कैस्पियन सागर - Wiki अवधी
- азербайджанский: Xəzər dənizi - Wiki Azərbaycanca
- South Azerbaijani: خزر دنیزی - Wiki تۆرکجه
- башкирский: Каспий диңгеҙе - Wiki башҡортса
- Bavarian: Kaspisches Meea - Wiki Boarisch
- Samogitian: Kaspėjės jūra - Wiki žemaitėška
- белорусский: Каспійскае мора - Wiki беларуская
- Belarusian (Taraškievica orthography): Касьпійскае мора - Wiki беларуская (тарашкевіца)
- болгарский: Каспийско море - Wiki български
- Bhojpuri: कैस्पियन सागर - Wiki भोजपुरी
- бенгальский: কাস্পিয়ান সাগর - Wiki বাংলা
- бретонский: Mor Kaspia - Wiki Brezhoneg
- боснийский: Kaspijsko jezero - Wiki Bosanski
- Russia Buriat: Каспиин тэнгис - Wiki буряад
- каталанский: Mar Càspia - Wiki Català
- чеченский: Каспий-хӀорд - Wiki нохчийн
- себуано: Daryā-ye Khezer (dagat sa Iran) - Wiki Cebuano
- центральнокурдский: دەریای قەزوین - Wiki کوردی
- корсиканский: Mari Caspiu - Wiki Corsu
- крымско-татарский: Hazar deñizi - Wiki Qırımtatarca
- чешский: Kaspické moře - Wiki čeština
- кашубский: Kaspijsczé Mòrzé - Wiki Kaszëbsczi
- чувашский: Каспи тинĕсĕ - Wiki чӑвашла
- валлийский: Môr Caspia - Wiki Cymraeg
- датский: Kaspiske Hav - Wiki Dansk
- немецкий: Kaspisches Meer - Wiki Deutsch
- Zazaki: Deryaê Xezeri - Wiki Zazaki
- нижнелужицкий: Kaspiske mórjo - Wiki Dolnoserbski
- греческий: Κασπία Θάλασσα - Wiki Ελληνικά
- английский: Caspian Sea - Wiki English
- эсперанто: Kaspio - Wiki Esperanto
- испанский: Mar Caspio - Wiki Español
- эстонский: Kaspia meri - Wiki Eesti
- баскский: Kaspiar itsasoa - Wiki Euskara
- Extremaduran: Mari Caspiu - Wiki Estremeñu
- персидский: دریای خزر - Wiki فارسی
- финский: Kaspianmeri - Wiki Suomi
- фарерский: Kaspiska havið - Wiki Føroyskt
- французский: Mer Caspienne - Wiki Français
- северный фризский: Kaspisk Sia - Wiki Nordfriisk
- западнофризский: Kaspyske See - Wiki Frysk
- ирландский: Muir Chaisp - Wiki Gaeilge
- гань: 裡海 - Wiki 贛語
- Guianan Creole: Lanmè Kaspyenn - Wiki Kriyòl gwiyannen
- гэльский: Muir Caspach - Wiki Gàidhlig
- галисийский: Mar Caspio - Wiki Galego
- Gilaki: کاسپي درىا - Wiki گیلکی
- гуарани: Para Káspio - Wiki Avañe'ẽ
- гуджарати: કેસ્પિયન સમુદ્ર - Wiki ગુજરાતી
- мэнский: Yn Vooir Chaspagh - Wiki Gaelg
- хауса: Caspian Sea - Wiki Hausa
- хакка: Lî-hói - Wiki 客家語/Hak-kâ-ngî
- иврит: הים הכספי - Wiki עברית
- хинди: कैस्पियन सागर - Wiki हिन्दी
- Fiji Hindi: Caspian Sea - Wiki Fiji Hindi
- хорватский: Kaspijsko jezero - Wiki Hrvatski
- верхнелужицкий: Kaspiske morjo - Wiki Hornjoserbsce
- венгерский: Kaszpi-tenger - Wiki Magyar
- армянский: Կասպից ծով - Wiki հայերեն
- интерлингва: Mar Caspie - Wiki Interlingua
- индонезийский: Laut Kaspia - Wiki Bahasa Indonesia
- илоко: Baybay Kaspio - Wiki Ilokano
- ингушский: Къаспий форд - Wiki гӀалгӀай
- идо: Kaspia - Wiki Ido
- исландский: Kaspíahaf - Wiki íslenska
- итальянский: Mar Caspio - Wiki Italiano
- японский: カスピ海 - Wiki 日本語
- Jamaican Creole English: Kiaspian Sii - Wiki Patois
- яванский: Laut Kaspia - Wiki Jawa
- грузинский: კასპიის ზღვა - Wiki ქართული
- каракалпакский: Kaspiy teńizi - Wiki Qaraqalpaqsha
- кабардинский: Хы Къарс - Wiki адыгэбзэ
- Kabiye: Kaspɩyɛnii teŋgu - Wiki Kabɩyɛ
- казахский: Каспий теңізі - Wiki қазақша
- кхмерский: សមុទ្រកាសព្យែន - Wiki ភាសាខ្មែរ
- каннада: ಕ್ಯಾಸ್ಪಿಯನ್ ಸಮುದ್ರ - Wiki ಕನ್ನಡ
- корейский: 카스피해 - Wiki 한국어
- курдский: Deryaya Qezwînê - Wiki Kurdî
- корнский: Mor Kaspi - Wiki Kernowek
- киргизский: Каспий деңизи - Wiki кыргызча
- латинский: Caspium mare - Wiki Latina
- люксембургский: Kaspescht Mier - Wiki Lëtzebuergesch
- лезгинский: Каспи гьуьл - Wiki лезги
- Lingua Franca Nova: Mar Caspio - Wiki Lingua Franca Nova
- лимбургский: Kaspische Zieë - Wiki Limburgs
- Ladin: Mer Caspich - Wiki Ladin
- Lombard: Mar Caspi - Wiki Lombard
- лингала: Lombú Kaspi - Wiki Lingála
- литовский: Kaspijos jūra - Wiki Lietuvių
- латышский: Kaspijas jūra - Wiki Latviešu
- майтхили: क्यासपियन सागर - Wiki मैथिली
- Basa Banyumasan: Laut Kaspia - Wiki Basa Banyumasan
- малагасийский: Ranomasina Kaspiana - Wiki Malagasy
- Eastern Mari: Каспий теҥыз - Wiki олык марий
- минангкабау: Lauik Kaspia - Wiki Minangkabau
- македонский: Касписко Езеро - Wiki македонски
- малаялам: കാസ്പിയൻ കടൽ - Wiki മലയാളം
- монгольский: Каспийн тэнгис - Wiki монгол
- маратхи: कॅस्पियन समुद्र - Wiki मराठी
- малайский: Laut Kaspia - Wiki Bahasa Melayu
- мирандский: Mar Cáspio - Wiki Mirandés
- бирманский: ကက်စပီယံပင်လယ် - Wiki မြန်မာဘာသာ
- эрзянский: Каспиянь иневедь - Wiki эрзянь
- мазандеранский: مازرون دریا - Wiki مازِرونی
- Nāhuatl: Caspio hueyatl - Wiki Nāhuatl
- нижненемецкий: Kaspische See - Wiki Plattdüütsch
- нижнесаксонский: Kaspiese Zee - Wiki Nedersaksies
- непальский: क्यासपियन सागर - Wiki नेपाली
- неварский: क्यास्पियन सागर - Wiki नेपाल भाषा
- нидерландский: Kaspische Zee - Wiki Nederlands
- нюнорск: Kaspihavet - Wiki Norsk nynorsk
- норвежский букмол: Det kaspiske hav - Wiki Norsk bokmål
- окситанский: Mar Caspiana - Wiki Occitan
- Livvi-Karelian: Kaspienmeri - Wiki Livvinkarjala
- ория: କାସ୍ପିଆନ ସାଗର - Wiki ଓଡ଼ିଆ
- осетинский: Къаспы денджыз - Wiki ирон
- панджаби: ਕੈਸਪੀਅਨ ਸਮੁੰਦਰ - Wiki ਪੰਜਾਬੀ
- польский: Morze Kaspijskie - Wiki Polski
- Piedmontese: Mar Caspi - Wiki Piemontèis
- Western Punjabi: کیسپیئن سمندر - Wiki پنجابی
- португальский: Mar Cáspio - Wiki Português
- кечуа: Kaspi hatun qucha - Wiki Runa Simi
- романшский: Mar Caspica - Wiki Rumantsch
- румынский: Marea Caspică - Wiki Română
- Aromanian: Amarea Caspicâ - Wiki Armãneashti
- Tarantino: Mar Caspie - Wiki Tarandíne
- русский: Каспийское море - Wiki русский
- Rusyn: Каспіцьке море - Wiki русиньскый
- саха: Каспий байҕала - Wiki саха тыла
- сардинский: Mare Càspiu - Wiki Sardu
- сицилийский: Mar Caspiu - Wiki Sicilianu
- синдхи: ڪيسپئن سمنڊ - Wiki سنڌي
- сербскохорватский: Kaspijsko more - Wiki Srpskohrvatski / српскохрватски
- сингальский: කැස්පියන් මුහුද - Wiki සිංහල
- Simple English: Caspian Sea - Wiki Simple English
- словацкий: Kaspické more - Wiki Slovenčina
- словенский: Kaspijsko jezero - Wiki Slovenščina
- шона: Bhahari re Kaspiya - Wiki ChiShona
- сомали: Bada Qaswiin - Wiki Soomaaliga
- албанский: Liqeni Kaspik - Wiki Shqip
- сербский: Каспијско језеро - Wiki српски / srpski
- Saterland Frisian: Kaspiske See - Wiki Seeltersk
- сунданский: Laut Kaspia - Wiki Sunda
- шведский: Kaspiska havet - Wiki Svenska
- суахили: Bahari ya Kaspi - Wiki Kiswahili
- Silesian: Kaspijske Morze - Wiki ślůnski
- тамильский: காசுப்பியன் கடல் - Wiki தமிழ்
- телугу: కాస్పియన్ సముద్రం - Wiki తెలుగు
- таджикский: Баҳри Хазар - Wiki тоҷикӣ
- тайский: ทะเลแคสเปียน - Wiki ไทย
- туркменский: Hazar deňzi - Wiki Türkmençe
- тагалог: Dagat Kaspiyo - Wiki Tagalog
- турецкий: Hazar Denizi - Wiki Türkçe
- татарский: Каспий диңгезе - Wiki татарча / tatarça
- украинский: Каспійське море - Wiki українська
- урду: بحیرہ قزوین - Wiki اردو
- узбекский: Kaspiy dengizi - Wiki Oʻzbekcha / ўзбекча
- Venetian: Mar Caspio - Wiki Vèneto
- Veps: Kaspijan meri - Wiki Vepsän kel’
- вьетнамский: Biển Caspi - Wiki Tiếng Việt
- West Flemish: Kaspische Zêe - Wiki West-Vlams
- варай: Dagat Caspio - Wiki Winaray
- у: 里海 - Wiki 吴语
- Mingrelian: კასპიაშ ზუღა - Wiki მარგალური
- идиш: קאספישער ים - Wiki ייִדיש
- Zeelandic: Kaspische Zeê - Wiki Zeêuws
- китайский: 裏海 - Wiki 中文
- Chinese (Min Nan): Caspi Hái - Wiki Bân-lâm-gú
- Cantonese: 裏海 - Wiki 粵語