1974: Godina

Ovo je članak o godini 1974.

Godina 1974 (MCMLXXIV) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru. U jeku Hladnoga rata, ova je godina bila prepuna burnih i važnih historijskih događanja. Već u februaru, karipska država Grenada stekla je formalnu nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva, gdje je sljedećeg mjeseca došlo do pada konzervativne vlade Edwarda Heatha i povratka laburista na čelu s Haroldom Wilsonom. U Portugalu je u aprilu izbila Revolucija karanfila koja je svrgnula režim Antónija Salazara, a što će u narednim godinama dovesti i do pada portugalskog kolonijalnog imperija. Smjene vlasti dogodile su se i u Zapadnoj Njemačkoj (Willy Brandt podnosi ostavku, nasljeđuje ga Helmut Schmidt), Francuskoj (Valéry Giscard d'Estaing pobjeđuje na izborima), Argentini (Juan Perón, a nasljeđuje ga supruga Isabel), Etiopiji (svrgnut je Haile Selassie) te u Sjedinjenim Državama, gdje je Richard Nixon podnio ostavku usred afere Watergate; naslijedio ga je Gerald Ford.

U SFR Jugoslaviji, početkom godine došlo je do usvajanja novog ustava, koji je slovio kao najduži ustav na svijetu. Nešto kasnije, Josip Broz Tito proglašen je doživotnim čelnikom države. U Jugoslaviji je došlo i do nekoliko izbora na različitim razinama, koji su značajno promijenili političku strukturu u zemlji.

Najunosniji kino hit iz 1974. godine bila je komedija Blazing Saddles, dok su svoje premijere imali i neku kultni filmovi poput Kineske četvrti, Kuma II, Ubojstva u Orient Expressu, Velikog Gatsbyja i Prisluškivanja. Ramonesi su 1974. godine imali svoj prvi javni nastup, domaći bend Bijelo dugme je izdao prvi album, a na Eurosongu u Brightonu je pobjedu odnijela ABBA s pjesmom "Waterloo". Stephen King je objavio roman Carrie, što je bio prvi roman objavljen pod njegovim pravim imenom.

Januar/Siječanj

• januar - Vidljiva je kometa Kohoutek.
• 1. 1. - Severnoirske Nevolje: uspostavljena Egzekutiva Severne Irske prema Sporazumu iz Sunningdalea, predviđeno i Veće Irske za celo ostrvo - ali sporazum propada već u maju (Sporazum na Veliki petak iz 1998. će biti vrlo sličan).
• 1. 1. - 7. 3. - Trodnevni radni tjedan u Velikoj Britaniji, usljed nestašice ugljena prouzročenog rudarskim štrajkom.
• 2. 1. - Naftna kriza: Ričard Nikson potpisuje akt po kome se smanjuje maksimalna brzina u SAD-u na 55 milja na sat kako bi se štedio benzin tijekom OPEC-ovog embarga.
• ca. 6. 1. - Igor Mandić i Mirko Božić napustili uredništvo zagrebačkog časopisa "Oko", protiveći se prenošenju sovjetskih stavova u diskusiji o konzumerizmu u Jugoslaviji.
• 8. 1. - Ustavna komisija SFRJ nakon javne rasprave pripremila konačni nacrt Ustava (22. 1. predstavljen Veću naroda).
• 11. 1. - U Cape Townu rođene šestorke Rosenkowitz, prve koje su preživele.
• 11. 1. - Lideri Tunisa i Libije, Bourguiba i Gaddafi, proglasili ujedinjenje u Arapsku Islamsku Republiku - dogovor propao skoro odmah.
• januar - SFRJ postavila granične oznake na tri granična prelaza između tršćanskih zona A i B - italijanska vlada ovo osuđuje kao kršenje sporazuma iz 1954, smatra i zonu B italijanskom.
• januar - EI Niš počela proizvodnju TV aparata u boji ("Spektar kolor specijal").
• 18. 1. - Egipatsko-izraelski sporazum, uz pomoć Kissingerove shuttle diplomatije: Izraelci se povlače na 20 km od Sueckog kanala, tampon zonu zauzima misija UNEF.
• 19. 1. - Francuski franak napušta evropsku "monetarnu zmiju" i prelazi na plutajući kurs.
• 19 - 20. 1. - Bitka za Paracelska ostrva: snage NR Kine odbile južnovijetnamski pokušaj da povrate kontrolu nad Paracelskim ostrvima i uspostavile sopstvenu kontrolu nad područjem (→ Linija devet crta).

 

• 20. 1. - Prvi, neplanirani, let američkog lovca F-16 Fighting Falcon - prvi zvanični 2. februara (u službi od 1980).
• 24. 1. - Predsednik Togoa Gnassingbé Eyadéma preživeo pad aviona na severu zemlje - optužuje Francuze za sabotažu.
• 24. 1. - 7. 2. - Predsednik Tito u poseti Indiji, Bangladešu, Nepalu i Siriji.
• 27. 1. - Umro Georgios Grivas, lider kiparskog pokreta EOKA B za ujedinjenje sa Grčkom - organizacija dolazi pod kontrolu grčke vojne hunte (Dimitrios Ioannidis).
• 30. 1. - Predstavnici filozofskih fakulteta iz Ljubljane, Zagreba i Beograda se sastali u Ljubljani i pokrenuli inicijativu za osnivanje Saveza studenata filozofskih fakulteta Jugoslavije, koji bi usvojio Nacrt rezolucije o prilikama u zemlji - rezolucija zabranjena, autori osuđeni u septembru (među njima su Zoran Đinđić i Lino Veljak).
• januar - Osam profesora na Beogradskom univerzitetu (Svetozar Stojanović, Mihailo Marković, Ljubomir Tadić, Zagorka Pešić-Golubović, Milorad Životić, Dragoljub Mićunović, Trivo Inđić, Nebojša Popov) pod pretnjom otkaza, što izaziva proteste i na zapadu.

Februar/Veljača

• 1. 2. - U požaru u 25-katnoj uredskoj zgradi "Joelma" u Sao Paulu (Brazil) poginulo je 189 osoba.
• 4. 2. - Simbionska oslobodilačka armija otela naslednicu Patty Hearst - od aprila naizgled postaje jedna od njih.
• 7. 2. -   Grenada stiče punu nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.
• 7. 2. - Prikazana komedija Blazing Saddles.
• 8. 2. - Završena američka misija Skylab 4, trojica astronauta se vratila na zemlju posle 84 dana.
• 12. 2. - Jugoslavija, Mađarska i Čehoslovačka potpisale sporazum o gradnji Jadranskog naftovoda. - predviđeni kapacitet 34 miliona tona godišnje, 24 za SFRJ, po pet za ostale dve zemlje.
• 12. 2. - "Duh 12. februara": Carlos Arias Navarro, novi premijer frankističke Španije, najavljuje izvesnu liberalizaciju, što ostaje neostvareno.
• 13. 2. - Aleksandar Solženjicin proteran iz SSSR, oduzeto mu je državljanstvo.

 

• februar - Prebegli čehoslovački general Jan Šejna tvrdi da postoji "Plan Polarka", koji predviđa upad Varšavskog pakta u Jugoslaviju preko Austrije, u slučaju nereda posle Titove smrti.. Jugoslovenski mediji kasnije to uglavnom nazivaju lažima.
• 19 - 22. 2. - Aziz Hadžihasanović u "Oslobođenju" upozorava na muslimanski nacionalizam, podjednako opasan kao srpski i hrvatski.
• 21. 2. -   Skupština SFRJ "u suglasnosti sa skupštinama republika i skupštinama autonomnih pokrajina" donijela novi Ustav koji je bio na snazi do raspada države, najduži ustav na svijetu.
  • Savezna skupština dvodomna, sa delegatskim umesto poslaničkog sistema; u Saveznom veću po 30 delegata iz svake republike i po 20 iz pokrajina, Veće republika i pokrajina po 12 delegata republičkih i po osam delegata pokrajinskih skupština.
  • Predsedništvo SFRJ ima 8 članova (po jedan iz 6 republika i 2 pokrajine) + Tito kao Predsednik Republike.
  • Predviđeno osnivanje samoupravnih interesnih zajednica.
  • Narednih dana doneseni i novi ustavi republika i pokrajina - ove druge su ranije imale statute, istovremeno su deo Srbije i konstitutivni delovi federacije, imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
• 22. 2. - Pakistan priznao nezavisnost Bangladeša (bivši Istočni Pakistan, nezavisnost proglašena 1971).
• 24. 2. - Osnovan Mostarski teatar mladih.
• 27. 2. - Kriza u Etiopiji: nakon nereda zbog skupoće i vojnih pobuna, premijer Aklilu Habte-Wold dao ostavku,
• 28. 2. - Izbori u UK daju tzv. zamrznuti parlament, opozicioni laburisti imaju relativnu većinu od 301:297 prema konzervativcima.

Mart/Ožujak

• 1 - 8. 3. - Delegacija SKJ na čelu sa Kirom Gligorovim u zvaničnoj poseti Severnoj Koreji.
• 2. 3. - Poslednji "Ćira" na uskotračnoj pruzi Užice - Višegrad (Šarganska osmica je obnovljena 2003. za turističke potrebe, spojena s Višegradom 2011).
• 2. 3. - U Francovoj Španjolskoj pogubljen anarhist Salvador Puig Antich, usprkos protesta širom svijeta.
• 2. 3. -   Burmanski predsednik Ne Win proglasio Socijalističku Republiku Unije Burma (→ Burmanski put u socijalizam, "katastrofalni" eksperiment traje 1962-1988).
• 3. 3. - Turkish Airlines Flight 981: u dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 osoba u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio blizu Pariza.
• 4. 3. - Britanski konzervativni premijer Edward Heath daje ostavku pošto ne može formirati vladu, vraća se laburista Harold Wilson (premijer 1964-70. i 1974-76). Heatha će dogodine na čelu konzervativaca zameniti Margaret Thatcher.
• 8. 3. - U Parizu otvoren aerodrom Charles de Gaulle.
• 8. 3. - U Conakryju, Gvineja, zaključen ugovor o osnivanju Međunarodne boksitne asocijacije - Jugoslavija jedna od članica.
• 8. 3. - Ukinut ABC-ov sitkom The Brady Bunch (pet sezona, 117 epizoda).
• ca. 9. 3. - Šandalja: pronađeni ostaci skeleta i oruđa pračovjeka starosti 800.000 do 1,8 milijuna godina u špilji kraj Pule.

 

• 10. 3. - Eksplozija metana u rudniku kod Soko Banje, stradalo 15 rudara.
• 10. 3. - Japanski vojnik Hiroo Onoda okončao skrivanje na Filipinima.
• 12. 3. - Carlos Andrés Pérez je predsednik Venecuele (1974-79. i 1989-93), u prvom mandatu ima koristi od visoke cene nafte.
• 12. 3. - Sovjetski Mars-6 se srušio na tu planetu, a pre tri dana Mars-7 je promašio prilikom sletanja; prošlog meseca, Mars-5 je ušao u orbitu ali se pokvario posle nekoliko dana a Mars-4 je promašio planetu pre ulaska u orbitu.
• ca. 13. 3. - Kod Svetozareva (Jagodine) otkrivena vilična kost Dynoteriuma gigantissimusa, pretka mamuta, duža od 1 m, starija od milion i po godina.
• 15. 3. - Gen. Ernesto Geisel novi predsednik Brazila (do 1979), donekle relaksirana vojna diktatura.
• mart - U Bakuu postignut sporazum o povezivanju SFRJ sa istočnoevropskim gasovodom.
• 16. 3. - Dva dana nakon što su u Portugalu smenjeni generali António Spínola i Francisco da Costa Gomes, došlo je do pobune puka u mestu Caldas da Rainha koja je ugušena istog dana.
• 18. 3. - Sastanak OPEC u Beču: kraj Naftne krize, većina članica prekida 5-mesečni embargo protiv SAD, Evrope i Japana, Saudijci povećavaju proizvodnju.
• 20. 3. - Savezno izvršno veće, u odgovoru na notu od 11. marta, optužuje italijansku vladu za kršenje sporazuma iz 1954. i napad na jugoslovenski suverenitet u delu Trsta (u ovo vreme, jugoslovenski tenkovi pomereni bliže granici).
• 21 - 30. 3. - Grupa B svetskog šampionata u hokeju na ledu u Ljubljani: SAD prve, Jugoslavija druga.

 

• 26. 3. - The Caracas Caper: George Foreman pobedio Kena Nortona u Karakasu.
• 28. 3. - Nicolae Ceaușescu, ranije predsednik Državnog saveta, postaje predsednik SR Rumunije (do pada 1989, od 1965. je i generalni sekretar partije).
• 29. 3. - U Kini otkrivena Vojska od terakote.
• 29. 3. - Mariner 10 stiže do Merkura, prva sonda koja istražuje tu planetu.
• 29. 3. - 5. 4. - Vežba NATO, Dark Image 74, u severoistočnoj Italiji, praćena posetom plovila Šeste flote tršćanskoj luci 6 - 17. aprila - mada je ovo zakazano ranije, poklapa se sa tenzijama oko Trsta.
• 30. 3. - Ramones prvi put sviraju pred publikom.
• mart - april - U SFRJ se održavaju republički kongresi i pokrajinske konferencije Saveza komunista, priprema za Deseti kongres SKJ. Za predsednike centralnih odn. pokrajinskih komiteta izabrani: Branko Mikulić, Mahmut Bakali, France Popit, Veselin Đuranović, Milka Planinc, Angel Čemerski, Dušan Alimpić i Tihomir Vlaškalić.
• mart - maj -   Izbori delegata za skupštine na raznim nivoima u SFRJ (Tito glasao 31. 3. za delegate mesnih, opštinskih i društveno-političkih veća).

April/Travanj

 

• 1. 4. - Na Radio Beogradu II krenula dugogodišnja emisija "Gost Drugog programa".
• 2. 4. - Umro francuski predsednik Georges Pompidou.
• 2. 4. - 46. dodjela Oscara: najbolji film je The Sting, ukupno sedam nagrada od 10 nominacija.
• 2 - 15. 4. - Tito u Bosni i Hercegovini: Doboj, Zenica, Travnik, Bugojno (vila Koprivnica), Mostar, Sarajevo.
• 3 - 4. 4. - Super Outbreak: 148 tornada u SAD i Kanadi, od čega 30 snage F4/F5, 315 mrtvih.
• 5. 4. - Stephen King objavio roman Carrie, prvi pod svojim imenom.
• 6. 4. - Pesma Evrovizije: prva je ABBA sa Waterloo-om, Korni grupa je 12. sa "Mojom generacijom".
• 6. 4. - Održan rock festival California Jam, sa 250.000 plaćenih ulaznica.
• 7. 4. - "Barski kongres" pro-ibeovske "Komunističke partije Jugoslavije" - milicija pohapsila učesnike (osuđeni u septembru).

 

• 8. 4. - Hank Aaron postigao 715. home run, čime je nadmašio rekord Babe Rutha iz 1935.
• 11. 4. - Premijerka Izraela Golda Meir prinuđena na ostavku nakon izveštaja Agranatove komisije o propustima u Jomkipurskom ratu.
• 11. 4. - Palestinski gerilci ubili 18 izraelskih civila u Kirjat Šmoni na krajnjem severu Izraela.
• ca. 14. 4. - Komentar u moskovskoj "Izvestiji" pozdravlja okretanje političkoj i ekonomskoj komunističkoj ortodoksiji u Jugoslaviji, jer politička liberalizacija i ekonomika slobodnog tržišta "nisu funkcionisali".
• 15. 4. - Patty Hearst, sada pod imenom Tania, snimljena sa puškom u ruci tokom pljačke banke.
• 15. 4. - Prvi predsednik Nigera Hamani Diori zbačen u vojnom udaru, sledi Seyni Kountché (do 1987) - u zemlji je nestašica hrane usled suše.
• april - Popisni biro UN procenjuje da je svjetsko stanovništvo dostiglo četiri milijarde.
• april - Izbija Drugi iračko-kurdski rat nakon izneverenih obećanja o kurdskoj autonomiji - Kurdi ubrzo poraženi na ravnici, sledeće godine i u planinama, nakon što im je Iran prekinuo pomoć.
• 18. 4. - Pripadnici Organizacije islamskog oslobođenja zauzeli Vojnu tehničku školu u Kairu, nadali se da će uzetim oružjem ubiti Sadata i proglasiti islamsku državu (→ Hizb ut-Tahrir).
• 21. 4. - Pobunjenici Hissène Habréa uhvatili troje Evropljana, i ubili jednu ženu, na severu Čada radi otkupa - francuska arheologinja Françoise Claustre puštena tek 1977.
• 22. 4. - Završena "Beograđanka" ("Palata Beograd"), otvorena velika robna kuća.
• 22. 4. - Osnovana Akademija umetnosti u Novom Sadu.
• 24. 4. - Afera Guillaume: Günter Guillaume, asistent zapadnonemačkog kancelara Brandta, uhapšen zbog špijuniranja za Istočnu Nemačku.

 

• 25. 4. - "Revolucija karanfila" u Portugalu: vojska, nezadovoljna kolonijalnim ratovima, zbacila vladu Marcela Caetana (dobio azil u Brazilu) - okončano 48 godina diktature koju je uveo Salazar.
• 26. 4. - Savezna skupština SFRJ usvojila novi Zakon o narodnoj odbrani: teritorijalna odbrana se tretira kao deo jedinstvene oružane sile SFRJ i najširi oblik orga­nizovanja opštenarodnog otpora u republici, pokrajini i opštini; takođe doneti Zakon o službi u oružanim snagama i Zakon o vojnoj obavezi.
• 29. 4. - Osnovan Univerzitet Crne Gore.
• 30. 4. - Skandal Watergate: Bela kuća objavljuje 1.200 stranica redigovanih transkripata snimaka, ali kongresni komitet insistira da se predaju i trake.

Maj/Svibanj

• 4. 5. - 3. 11. - Expo '74 u Spokane, Washington, prvi sa ekološkom temom.
• 7. 5. - Njemački kancelar Willy Brandt podnio ostavku zbog Guillaumove afere, slijedi Helmut Schmidt (do 1982).

 

• 12. 5. - Zemljotres u Skoplju izaziva strah.
• 13. 5. - Obeležava se 30 godina službe bezbednosti u Jugoslaviji; u proteklih godinu dana 448 osoba je optuženo za "neprijateljske" aktivnosti.
• 14. 5. - Fudbalsko prvenstvo uzima Hajduk, boljom gol-razlikom ispred Veleža; Hajduk je ove godine osvojio i Kup maršala Tita, treći put u nizu od pet.
• 15. 5. - Konstituisanje nove, dvodomne, Savezne skupštine SFRJ, Kiro Gligorov izabran za njenog predsednika.
• 16. 5. - Na zajedničkoj sednici Savezne skupštine Josip Broz Tito proglašen za predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bez ograničenja trajanja mandata. Predsjedništvo SFRJ ima devet članova umesto 23, i to (do 1979): Cvijetin Mijatović, Lazar Koliševski, Edvard Kardelj, Petar Stambolić, Vladimir Bakarić, Vidoje Žarković, Stevan Doronjski i Fadilj Hodža. Smatra se da je ovo povratak "stare garde", za razliku od ranijeg trenda novih ljudi na vrhu hijerarhije.
• 17. 5. - Džemal Bijedić reizabran za predsjednika Saveznog izvršnog vijeća. Važniji resori: Miloš Minić (ino. poslovi), gen. Franjo Herljević (unutarnji, njegovo imenovanje se tumači kao stavljanje civilne Službe bezbednosti pod vojnu kontrolu), gen. Nikola Ljubičić (narodna odbrana).
• 17. 5. - Bombe u Dublinu i Monaghanu: protestantski ulsterski teroristi detonirali više bombi u Republici Irskoj, od čega je poginulo 33 ljudi - najkrvaviji pojedinačni dan tokom "Nevolja".
• 17. 5. - Oružani okršaj "Simbionske armije" i losanđeleske policije, praćen požarom - gine šest simbionaca, uključujući lidera, a Hearstova i jedan par nisu bili prisutni.
• 18. 5. - Smiling Buddha (Pokhran-I): Indija detonira prvu nuklearnu bombu - šesta nacija na svetu s takvom mogućnošću, prva van stalnih članica Vijeća sigurnosti UN.
• 18. 5. - Završena Varšavska radio antena, visine 646 metara (srušila se 1991).

 

• 19. 5. - Predsednički izbori u Francuskoj, drugi krug: Valéry Giscard d'Estaing pobedio François Mitterranda sa 50,8 prema 49,2% glasova (Mitterand je imao više glasova u prvom krugu) - d'Estaing je predsednik do 1981, zatim Mitterand do 1995.
• 19. 5. - Pušten u saobraćaj most "25. maj" između Bačke Palanke i Iloka.
• 20. 5. - Tito u intervjuu "Komunistu": "imperijalistički krugovi" pojačavaju pritisak na Jugoslaviju (zbog saradnje sa sovjetskim blokom, čileanskim marksistima, Severnim Vijetnamom i Severnom Korejom, pomoći slanju sovjetskog oružja Arapima prošlog oktobra).
• 24. 5. - Otvoren Dom kulture Studentski grad u Beogradu.
• 24. 5. - Konferencija za štampu Staneta Dolanca, sekretara izvršnog biroa predsedništva SKJ: ne razmišlja se o izboru Titovog naslednika, među prioritetima su ekonomski razvoj, eliminacija "tehnokratije i birokratije" i tendencija prema centralizmu ili nacionalizmu.
• 27 - 30. 5. - Deseti kongres SKJ u beogradskom "Pioniru". Josip Broz Tito proglašen za doživotnog predsednika SKJ. Centralni komitet sa 166 članova, Predsedništvo CK (39 članova), 12-člani Izvršni komitet (sekretar Stane Dolanc). Srpskog kadra Mijalka Todorovića nema među najvišim partijskim funkcionerima. Naizgled, trijumf partijske uniformnosti i povratak komunističke ortodoksije. Tito napada nacionalizam i liberalizam ("za neprijatelje revolucije i socijalističkog samoupravljanja ne može biti demokratije"), traži pojačanu partijsku kontrolu obrazovanja i medija i da preduzećima upravljaju radnici umesto "tehnokrata".
• maj - Predstavljena prva generacija Volkswagen Golfa.
• 28. 5. - Bomba na Piazza della Loggia u Breši tokom antifašističkog protesta, osam mrtvih.
• 30. 5. - NASA lansirala eksperimentalni geostacionarni satelit ATS-6 sa mnogim novim tehnologijama.

 

• 31. 5. - Sporazum o dezangažmanu između Izraela i Sirije: Izrael se delimično povlači, uspostavljena misija UNDOF - i formalni kraj Jomkipurskog rata.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Vojna vežba "Drvar 74" povodom 30-godišnjice desanta na Drvar.
• 3. 6. - Yitzhak Rabin novi premijer Izraela (do 1977. i opet 1992-95).
• 4. 6. - Ten Cent Beer Night: bejzbol tim Cleveland Indians promoviše utakmicu jeftinim pivom, na kraju je mora predati zbog nereda pijanih navijača.
• 4 - 7. 6. - Tito u Srbiji: Gornji Milanovac, Čačak, Titovo Užice, Zlatibor, Arilje, Ivanjica, Užička Požega.
• 7. 6. - U Prilikama kod Ivanjice puštena u rad zemaljska satelitska stanica.

 

• 8. 6. - Zasedanje Palestinskog nacionalnog veća u Kairu, PLO donosi Program od deset tačaka - radikali nisu zadovoljni i odvajaju se u Front odbacivanja, u Iraku osnovana teroristička Abu Nidalova organizacija.
• 8. 6. - Odnosi Saudi Arabije i SAD: zaključeni ekonomski i vojni sporazumi.
• 12 - 18. 6. - Nixonovo trijumfalno putovanje na Bliski istok (Egipat, Saudi Arabija, Sirija, Izrael, Jordan).
• 13. 6. - 7. 7. -   Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974., u Zapadnoj Nemačkoj. Domaćini u finalu porazili Holandiju 2-1. Jugoslavija prošla u drugi (takođe grupni) krug, gde je izgubila sve utakmice (retrospektivno 7. mesto).
• 18. 6. - Jugoslavija pobedila Zair sa 9-0 u prvom krugu takmičenja (Zairci štrajkovali?).
• 20. 6. - Prikazan film Chinatown.
• 24. 6. - Tito u prvoj zvaničnoj poseti Zapadnoj Nemačkoj, prošle nedelje Nemci dali kredit Jugoslaviji (300 miliona dolara, kamata 2% na 30 godina).
• 25. 6. - Student filozofije Vladimir Palančanin osuđen na 10 meseci za "neprijateljsku propagandu", jer je javno pročitao studentsku rezoluciju o stanju u zemlji.
• 26. 6. - U Parizu prikazan film Emmanuelle (8,8 milijuna gledatelja u Francuskoj).
• 26. 6. - Prva komercijalna upotreba barkoda, tj. Universal Product Code-a: u supermarketu u Troy, Ohio je očitan paketić žvaka. Skeneri se ubrzano uvode u SAD krajem decenije.
• 27. 6. - Kontroverza sa udžbenicima u Kanawha County, West Virginia: školski odbor odobrava knjige koje promiču multikulturalizam i sadrže neke sporne citate, ovog leta i jeseni slede bojkot škole, protesti i nasilje (Nova desnica, Religiozna desnica, → Konzervativizam u SAD).
• 30. 6. - Čuveni ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov napustio tokom turneje u Kanadi ansambl baleta Boljšoj teatra i ostao na Zapadu.

Jul/Juli/Srpanj

 

• 1. 7. - Umro argentinski predsednik Juan Perón, nasleđuje ga supruga Isabel (do 1976).
• 3. 7. - Potpisan Ugovor o ograničenju podzemnih proba nuklearnog oružja, prag je 150 kilotona.
• 7. 7. - Finale svetskog prvenstva u fudbalu: Zapadna Nemačka - Holandija 2:1, dodeljen je novi trofej, jer je stari pripao Brazilu u stalno vlasništvo (ali ukraden je 1983).
• 11. 7. - Ugovor o prijateljstvu i saradnji između SSSR i Somalije (Somalija se povukla 1977, → Ogadenski rat)
• 15. 7. - Vojni udar na Kipru: grupa oficira Nacinalne garde, pristalica ujedinjenja sa Grčkom, zbacila predsednika arhiepiskopa Makariosa. Vlast je preuzeo Nikos Sampson a Makarios privremeno napušta Kipar.
• 15. 7. - Christine Chubbuck, TV voditeljka u Sarasoti, Florida, izvršila samoubistvo u živom programu.
• jul - Albanski ministar odbrane Beqir Balluku optužen od Envera Hoxhe za pokušaj puča - osuđen je na smrt sa trojicom generala, streljan u novembru.
• jul - Etiopska vojska, tj. komitet Derg, hapsi 150 pripadnika vladajuće klase zbog navodne korupcije, 22-tog uhapšen i premijer Endelkachew Makonnen - sistematski se demontiraju carske institucije.
• 19. 7. - Španski diktator Fransisko Franko zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Juanu Carlosu (do 2. 9.).
• 20. 7. - (Prva) Turska invazija Kipra.
• 21. 7. - Eddy Merckx pobedio po peti put na Tour de France.

 

• 23. 7. - Metapolitefsi ("Promena režima"): Konstantin Karamanlis se vraća iz pariskog izbeglištva na poziv grčke vojne hunte i formira vladu - kraj sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj (Karamanlis premijer do 1980, predsednik 1980-85 i 1990-95).
• 24. 7. - Pogibija četvorice jugoslavenskih/hrvatskih alpinista na Kavkazu (Urso Vrdoljak, Nenad Čulić, Viktor Tabaković, Ante Bedalov).
• 24. 7. - Vrhovni sud SAD jednoglasno presuđuje da Nixon mora predati snimke 64 razgovora u Beloj kući.
• 24. 7. - Prikazan kontroverzni ali uspešni film o osvetničkoj pravdi, Death Wish.
• 26. 7. - 2. 8. - 21. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Užička republika".
• 27. 7. - Watergate: Sudski komitet Predstavničkog doma SAD odobrio prvi član za opoziv predsednika Nixona: ometanje pravde (u tri sledeća dana i za zloupotrebu vlasti i nepoštovanje Kongresa).
• 28. 7. - Otvoren Njegošev mauzolej na Lovćenu, rad Ivana Meštrovića.
• 30. 7. - Francuski jezik proglašen za (jedini) zvanični jezik u provinciji Kvebek (potvrđeno poveljom 1977.).

• ljeto? - Praxis filozofija: posljednja Korčulanska ljetnja škola, ove godine prestaje izlaziti i časopis "Praxis".

Avgust/August/Kolovoz

 

• 3. 8. - Iranski šah odobrio ekonomski plan koji predviđa godišnji rast od 25,9% sledećih pet godina uz državnu potrošnju od 69 milijardi dolara.
• 4. 8. - Eksplozija na ekspresnom vozu Italicus (Rim-Minhen) blizu Firence, 12 mrtvih - odgovornost preuzima fašistička grupa Ordine Nero ("Crni poredak").
• 5. 8. - Bela kuća objavila Smoking Gun traku, koja pokazuje da je Nixon od početka učestvovao u zataškavanju provale u Watergate.
• 6. 8. - Troje mrtvih u eksploziji na losanđeleskom aerodromu LAX, za šta je 1980. osuđen Muharem Kurbegović, Alphabet Bomber.
• 7. 8. - Philippe Petit hodao po žici između dve kule njujorškog World Trade Center-a.
• 8. 8. - Richard Nixon objavio da podnosi ostavku.
• 9. 8. - Gerald Ford je novi predsednik SAD (jedini koji nije učestvovao na predsedničkim izborima).

 

• 14. 8. - Nakon prekida u pregovorima sa kiparskom stranom, Turska preduzima drugu invaziju Kipra u kojoj zauzima 37% ostrva.
• avgust - Jake kiše (u Maliju) okončavaju veliku Sahelsku sušu.
• 17 - 30. 8. -   Svetski šampionat u amaterskom boksu u Havani, Mate Parlov dobio zlato, Rajko Miljić i Dragomir Vujković bronzu.
• 20. 8. - Predsednik Ford imenovao Nelsona Rockefellera za potpredsednika (potvrđen u decembru), na nezadovoljstvo konzervativaca.
• 20. 8. - Španska vlada objavila da će naredne godine održati referendum o samoopredeljenju Zapadne Sahare, zbog čega kasnije tokom godine sprovodi popis - ali Maroko i Mauritanija se protive mogućoj nezavisnosti teritorije i referendum je otkazan.
• 22. 8. - Westinghouse potpisao ugovor za gradnju nuklearne elektrane u Krškom; projekat vredan 518 miliona dolara, najveći ikada finansiran američkim i evropskim novcem, tj. kreditima.
• 24. 8. - Navijač Blackpoola Kevin Olsson ubijen na utakmici engleske druge divizije sa Boltonom - Blackpool uvodi ograde na tribinama, što ubrzo čine i ostali klubovi. U ovoj sezoni i Manchester United je, izuzetno, u drugoj diviziji, njihova Red Army izaziva haos širom zemlje.
• 27. 8. - Nestanak struje u skoro pola Italije i to prvog dana poskupljenja od 30% (zemlja je u najvećim ekonomskim teškoćama od rata).
• 30. 8. - Željeznička katastrofa u Zagrebu, ekspresni vlak Beograd-Dortmund iskočio iz tračnica, poginulo 153 ljudi.
• 30. 8. - Istočnoazijski antijapanski oružani front postavio bombe na ulazu u sedište Mitsubishi Heavy Industries u Tokiju - osmoro mrtvih.
• 31. 8. - Zapadna Nemačka će dati kredit od dve milijarde dolara Italiji koja je u ekonomskoj krizi.

Septembar/Rujan

• 7. 9. - Sporazum iz Lusake između nove portugalske vlade i pokreta FRELIMO: priznato pravo na nezavisnost Mozambika.
• 8. 9. - Predsednik Ford daje punu i bezuslovnu amnestiju bivšem predsedniku Nixonu - kraj početne Fordove popularnosti.
• 8. 9. - TWA Flight 841 (Tel Aviv-Atina-Rim-Njujork) pao u Jonsko more, oboren bombom - prvi poznati slučaj samoubilačke misije, od strane Abu Nidalove organizacije.
• 10. 9. - Portugal priznao nezavisnost Gvineje Bisau (jednostrano proglašena prethodne godine).
• 12. 9. - Tito rekao u Jesenicama da je uhapšena grupa od 30-tak sledbenika Kominforma koji su želeli osnovati novu KPJ. Kasnije tokom meseca izvešteno da su osuđeni na zatvorske kazne, na zapadu se spekuliše da Sovjeti žele pristup Jadranu.

 

• 12. 9. - Vojna hunta Derg zbacila Haile Selasija, cara Etiopije - Salomonska dinastija je vladala od 13. stoljeća; počinje Etiopski građanski rat koji traje do zbacivanja komunističkog režima 1991.
• 12. 9. - U Bostonu počinje prinudni prevoz učenika autobusima kako bi se škole desegregirale, što izaziva nasilne proteste belaca u Južnom Bostonu.
• 13. 9. - Japanska crvena armija zauzela francusku ambasadu u Hagu - otišli posle pet dana sa novcem i oslobođenim kolegom.
• 15. 9. - Buldožerska izložba: milicija uništila nezvaničnu umetničku izložbu u Moskvi pomoću šmrkova i buldožera - zbog lošeg publiciteta, dozvoljena kratka izložba 29. 9. u Izmailovskoj šumi.
• septembar - Ljubljana: pet studenata i profesor osuđeni na deset meseci zatvora zbog kritike režima i podrške "anarholiberalnim" beogradskim profesorima; među njima je i Zoran Đinđić, ali nije služio.
• 23. 9. - BBC započinje servis Ceefax (teletekst).
• 23. 9. - Fordov govor na međunarodnoj energetskoj konferenciji u Detroitu: suverene nacije ne mogu dozvoliti da im sudbinu određuje nameštanje cena sirovina, zaobilazno preti ratom.
• 30. 9. - Predsednik Portugala gen. António de Spínola daje ostavku dva dana nakon što je pozivao "tihu većinu" da se odupre levom radikalizmu, sledi gen. Francisco da Costa Gomes (do 1976).
• 30. 9. - Gen. Carlos Prats, komandant čileanske armije u vreme Allendea, ubijen u Argentini.

Oktobar/Listopad

• 5. 10. - Kazne za saobraćajne prekršaje u SFRJ udesetostručene. Smrtnost na putevima je velika, čak se smatra da je saobraćaj najopasniji na svetu.
• 5. 10. - U Čileu ubijen Miguel Enríquez, generalni sekretar Revolucionarne levice.
• 7. 10. - U Novom Sadu uhapšen disident Mihajlo Mihajlov, zbog pet članaka objavljenih u zapadnim novinama (sledećeg februara osuđen na sedam godina).
• 8. 10. - Predsednik Ford kaže pred Kongresom da je inflacija "državni neprijatelj broj jedan" i predstavlja kampanju Whip inflation now - WIN, što ubrzo postaje predmet podsmeha.
• 9. 10. - Švicarska zrakoplovna tvrtka Swiss Air prevezla je na jug stotine tisuća lastavica kako bi ih spasila od nenadane rane hladnoće.
• 9. 10. - Objavljeno da su dobitnici Nobelove memorijalne nagrade za ekonomiku Friedrich Hayek i Gunnar Myrdal - Hayekova liberalna misao će uticati na ekonomiku i politiku.
• 10. 10. - Novi izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, Wilsonovi laburisti dobijaju apsolutnu većinu od tri poslanika (poslednja laburistička pobeda do 1997).
• 13. 10. - Felipe González postaje generalni sekretar Španske socijalističke radničke partije, na kongresu u predgrađu Pariza (premijer 1982-96).

 

• oktobar - Brazilska vojska privodi kraju Operaciju Marajoara, kojom je uništena maoistička Aragvajska gerila.
• 19. 10. - Niue postaje samoupravan u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom.
• 20. 10. - Povodom 30-godišnjice oslobođenja, predsednik Tito odlikovao Beograd Ordenom narodnog heroja.
• 23. 10. - Đuro Đurović i Zagorka Stojanović-Kojić osuđeni u Beogradu na pet odn. tri godine zatvora zbog pisanja članaka protiv režima za inostrane publikacije (Đurović pušten 1977).
• ca. 24. 10. - Poplavljeno 150 sela u SFRJ.
• 29. 10. - Teroristički dvojac Matičević - Prpić poginuo kod Gospića.
• 29. 10 - Dinar devalviran oko 7% na 17,28 za dolar - protiv inflacije i rastućeg trgovinskog i platnog deficita.
• 29. 10. - Zemljotres u Tuzli, ima materijalne štete.
• 30. 10. - Boks-meč The Rumble in the Jungle u Kinšasi - Muhammad Ali porazio Georgea Foremana.
• 30. 10. - SFRJ optužuje Austriju da štiti naciste i toleriše antijugoslovenske aktivnosti.

Novembar/Studeni

 

• 4. 11. - Državni sekretar SAD Henry Kissinger u poseti Jugoslaviji.
• 5. 11. - Izbori za Kongres SAD, demokrati dobijaju dvotrećinsku većinu u Predstavničkom domu, pojačavaju i većinu u Senatu; izabrano je i nekoliko mlađih demokrata prozvanih "Watergate Babies". Neki novi u Senatu: Gary Hart, Patrick Leahy, John Glenn; u Domu: Henry Waxman, Chris Dodd, Henry Hyde, Chuck Grassley, Tom Harkin, Jim Jeffords.
• 6. 11. - Osmina finala Lige prvaka: Saint Etienne - Hajduk 5:1 (do 61. minuta bilo je 1:1, nakon 4:1 za Hajduk u Splitu).
• 6. 11. - Umro Dušan Vlačo (22), drugi po redu po dužini življenja sa presađenim srcem (operisao ga Majkl Debejki 18. septembra 1968).
• 9. 11. - Bolivijski diktator gen. Hugo Banzer zabranio političku aktivnost - oslanja se samo na vojsku a političke vođe je prognao iz zemlje.

 

• 12. 11. - Južna Afrika suspendovana iz Generalne skupštine UN zbog politike aparthejda.
• 13. 11. - Ronald DeFeo Jr. ubio svih šest članova svoje porodice (roditelje, braću i sestre) u Amityville, New York - iz navodne posednutosti njihove kuće proističe roman (1977) i čitava franšiza horor filmova od 1979.
• 14. 11. - Beograd je zbog finansijskih teškoća odustao od organizacije Univerzijade, koja je trebalo da se održi septembra 1975 (biće održana u Rimu, a u Beogradu tek 2009., u međuvremenu u Zagrebu 1987).
• 16. 11. - Poruka iz Areciba: radio emisija poslata u pravcu loptastog jata Messier 13 u Herkulu.
• 17. 11. - Izbori u Grčkoj: ubedljiva većina za Karamanlisovu novoosnovanu Novu demokratiju.
• 18. 11. - Prvi album Bijelog dugmeta - "Kad bi' bio bijelo dugme".
• 18. 11. - Posledice Naftnog šoka: pri OECD osnovana Međunarodna energetska agencija, sa sedištem u Parizu.
• 19. 11. - Narodna skupština Srbije odobrila amandmane kojima je povećana kontrola nad univerzitetima i nastavnim osobljem (tiče se profesora sa Filozofskog fakulteta).

• 21. 11. - Eksplodirale bombe u dva pub-a u Birminghamu, poginula 21 osoba.
• 21 - 23. 11. - Deveti kongres Saveza socijalističke omladine Jugoslavije u beogradskom Domu sindikata (ranije Savez omladine Jugoslavije).
• 21. 11. - U Zadru počelo suđenje 15-članoj "ustaškoj terorističkoj grupi".
• 22. 11. - Palestinska oslobodilačka organizacija dobila status posmatrača u UN.
• 23. 11. - Masakr šezdesetorice u Etiopiji: Derg pogubio 54 zvaničnika carskog režima, u pucnjavi ubijena još šestorica.
• 24. 11. - Otkriven skelet Lucy, pripadnice vrste Australopithecus afarensis.
• 24. 11. - Vladivostočki samit: Brežnjev i Ford dogovorili ograničenje strateškog arsenala.
• 25. 11. - U Velikoj Britaniji van zakona je stavljena teroristička Irska republikanska armija, poslije događaja u Birminghamu.
• 26. 11. - Japanski premijer Kakuei Tanaka podnosi ostavku pod pritiskom optužbi za manipulaciju zemljom, naslediće ga Takeo Miki (do 1976).
• 27. 11. - Emitovana prva emisija "Kocka, kocka, kockica".
• 29. 11. - U Kumrovcu otvoren Dom boraca i omladine Jugoslavije.
• 30. 11. - Predsednik Dahomeja Mathieu Kérékou proglašava marksizam-lenjinizam za državnu ideologiju (do 1989/90).
• novembar-decembar - Čarke na granici Malija i Gornje Volte zbog teritorijalnog spora.

Decembar/Prosinac

 

• 1. 12. - Predsednik Tito položio kamen-temeljac za Nuklearnu elektranu Krško.
• 5. 12. - Vojni sud u Španiji osudio trojicu hrvatskih nacionalista (Rudolf Prskalo, Nikola Lisac i Tomislav Rebrina) na 12 godina zatvora za otmicu SAS-ovog aviona pre dve godine - Franko ih pomilovao već sledećeg februara.
• 5 - 12. 12. - U Thantova pogrebna kriza: studenti u Rangunu oteli kovčeg sa U Thantom, kome lider Ne Win nije želeo odati nikakve počasti - napravili mu provizorni mauzolej i držali antivladine govore dok vojska nije ugušila pokret uz krvoproliće.
• 6. 12. - "Krah" 1973-74: okončava se period opadanja vrednosti berzi, američke su od januara 1973. izgubile 45%, a londonska 73%; recesija i povećana inflacija (→ stagflacija).
• 8. 12. - Plebiscit u Grčkoj: 69,18 prema 30,82% za ostanak republike - Treća helenska republika.
• 9. 12. - Pariski samit EEZ: odlučeno da se osnuje Evropski savet i da se Evropski parlament bira direktnim opštim pravom glasa.

 

• 10. 12. - Lansirana nemačko-američka sonda Helios-A za istraživanje Sunca.
• 12. 12. - Premijera The Godfather Part II.
• 13. 12. - Malta postala republika.
• 14. 12. - Prikazan film "Pakleni toranj" - u prethodna dva meseca prikazana su još dva filma o katastrofama, Airport 1975 i Earthquake, svi s odličnom gledanošću.
• 17. 12. - Sedmi kongres Saveza sindikata Jugoslavije.
• 17. 12. - Augusto Pinochet i formalno postaje predsednik Čilea (do 1990).
• 18. 12. - U Indoneziji uhvaćen Teruo Nakamura, japanski vojnik tajvanskog porekla, poslednji zaostali od Drugog svetskog rata.
• 19. 12. - NASA lansirala prvi zapadnoevropski, francusko-nemački, geostacionarni satelit, Symphonie-A.
• 22. 12. - Prikazana prva od 13 epizoda serije "Otpisani".
• 24-25. 12. - Ciklon Tracy gotovo uništio australski grad Darwin: 71 žrtva, uništeno 80% kuća.
• 27. 12. - Sandinisti napali žurku režimskih zvaničnika u Managvi, uzeli taoce uz pomoć kojih su oslobodili zatvorene saborce, dobili otkup i odleteli u Havanu (među oslobođenima je i Daniel Ortega).
• 28. 12. - U Bangladešu je vlada uvela izvanredno stanje u zemlji koje je dopuštalo premijeru M. Rahmanu gotovo neograničenu političku moć.

Kroz godinu

• Ernő Rubik izmislio Rubikovu kocku u Mađarskoj - u međunarodnoj prodaji od 1980.
• Šah: Jugoslavija druga na turniru u Nici, Ljubomir Ljubojević osvojio turnir u Las Palmasu.
• U SAD objavljena društvena RPG igra Dungeons & Dragons.
• Collier's Year Book: "Pokušavajući da održi naciju na okupu dok je još na položaju, predsednik Tito, koji je u maju napunio 82, sve više se okreće konzervativnim, ortodoksnim rešenjima. Zahtevajući da se vlast na svim poljima vrati radničkoj klasi, Tito je ovog februara dao zemlji četvrti socijalistički ustav... Novi dokument određuje da profesionalni industrijski menadžeri i državni administratori moraju biti zamenjeni članovima... tzv. osnovnih organizacija udruženog rada... U najboljem slučaju glomazan, novi aparat preti da degradira industrijsku i državnu administraciju čistkom menadžerskog personala koji ima iskustva."

• Rukovodstvo SFRJ :
  • Predsedništvo SFRJ (9 članova): Josip Broz Tito (Predsednik Republike, ispred SKJ), Petar Stambolić potpredsednik (1974-75).
  • Predsednik Skupštine SFRJ: Mijalko Todorović, pa Kiro Gligorov od 15. 5.
  • Predsednik SIV-a: Džemal Bijedić
  • Predsednik Saveznog ustavnog suda: Blažo Jovanović

• Televizija. TV serije: "Otpisani" (1974-75), "Dimitrije Tucović" (snim. 1973), "Tajne Jadrana 2", "Divlje godine" (TV Beograd); "U registraturi" (TV Zagreb).
• Neki domaći filmovi: "Otpisani", "Užička republika", "SB zatvara krug", "Crveni udar", "Derviš i smrt", "Predstava Hamleta u Mrduši Donjoj", "Kapetan Mikula Mali", "" (→ Kategorija:Filmovi 1974.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1974.

Januar/Siječanj

 

• 7. 1. - Alenka Bikar, slovenska atletičarka
• 11. 1. - Jens Nowotny, nogometaš
• 12. 1. - Melanie C, članica Spice Girls
• 13. 1. - Dražen Šivak, glumac
• 16. 1. - Kate Moss, britanska manekenka
• 21. 1. - Kim Dotcom, osnivač Megaupload-a
• 22. 1. - Ana Radmilović, književnica, novinarka († 2017)
• 30. 1. - Christian Bale, glumac

Februar/Veljača

 

• 5. 2. - Borislav Stefanović, srpski političar
• 8. 2. - Guy-Manuel de Homem-Christo, član Daft Punk
• 10. 2. - Elizabeth Banks, glumica
• 13. 2. - Robbie Williams, pevač
• 15. 2. - Mr Lordi, finski rok-pevač
• 18. 2. - Jevgenij Kafeljnikov, teniser
• 19. 2. - Dejan Lutkić, glumac
• 22. 2. - James Blunt, pevač
• 22. 2. - Slađana Zrnić, glumica
• 25. 2. - Sretko Kalinić Zver, kriminalac
• 26. 2. - Sébastien Loeb, reli vozač

Mart/Ožujak

• 4. 3. - Karol Kučera, slovački teniser
• 4. 3. - Mladen Krstajić, fudbaler
• 5. 3. - Matt Lucas, glumac, komičar
• 5. 3. - Eva Mendes, glumica, model, pevačica
• 13. 3. - Tomislav Bekić, hrvatski operni pjevač
• 15. 3. - Jana, srpska pevačica
• 17. 3. - Aleksandra Ivošev, strelac vazdušnom puškom
• 24. 3. - Alyson Hannigan, glumica

April/Travanj

 

• 6. 4. - Robert Kovač, nogometaš
• 8. 4. - Chris Kyle, američki snajperista, tema filma († 2013)
• 9. 4. - Jenna Jameson, glumica
• 12. 4. - Srđan Srećković, srpski političar
• 17. 4. - Victoria Beckham, članica Spice Girls
• 17. 4. - Krešimir Mikić, glumac
• 26. 4. - Ivana Miličević, američka glumica hrvatskih korijena
• 28. 4. - Penélope Cruz, glumica, model
• 29. 4. - Milica Raičević, slikarka

Maj/Svibanj

• 7. 5. - Breckin Meyer, glumac, komičar
• 18. 5. - Boris Milićević, srpski novinar i aktivista
• 28. 5. - Bojana Maljević, srpska glumica
• 30. 5. - CeeLo Green, kantautor, producent

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Alanis Morissette, kantautorka, muzičarka, glumica
• 3. 6. - Dejan Stojanović Kepa, srpski bubnjar
• 5. 6. - Chad Allen, američki glumac
• 7. 6. - Bear Grylls, avanturista, TV voditelj
• 25. 6. - Nisha Ganatra, kanadska glumica i rediteljka
• 26. 6. - Ecija Ojdanić, glumica
• 28. 6. - Rob Dyrdek, skejter, TV voditelj

Jul/Juli/Srpanj

• 8. 7. - Goca Tržan, srpska pop pevačica
• 8. 7. - Dragoslav Jevrić, fudbaler
• 8. 7. - Elvir Baljić, fudbaler
• 9. 7. - Nikola Đuričko, glumac
• 13. 7. - Jarno Trulli, vozač F1
• 13. 7. - Sandra Lončarić, glumica
• 14. 7. - Siniša Skelin, hrvatski veslač
• 22. 7. - Franka Potente, nemačka glumica
• 23. 7. - Maurice Greene, atletičar
• 24. 7. - Haris Brkić, bosanskohercegovački košarkaš († 2000)
• 28. 7. - Aleksis Cipras, premijer Grčke
• 30. 7. - Hilary Swank, američka glumica
• 31. 7. - Emilia Fox, engleska glumica

Avgust/August/Kolovoz

• 8. 8. - Marinika Tepić, srpska političarka
• 10. 8. - Goranka Tuhtan, hrvatska operna pjevačica
• 17. 8. - Giuliana Rancic, TV osoba
• 22. 8. - Ivana Peters, srpska pop-rok pevačica
• 25. 8. - Bojan Kostreš, srpski političar
• 25. 8. - Eric Millegan, američki glumac

Septembar/Rujan

• 6. 9. - Tim Henman, teniser
• 6. 9. - Nina Persson, pevačica Cardigans-a
• 10. 9. - Mirko Filipović, hrvatski bokser
• 10. 9. - Aleksandra Radović, pevačica
• 14. 9. - Hicham El Guerrouj, atletičar
• 18. 9. - Sol Campbell, fudbaler
• 19. 9. - Jimmy Fallon, TV voditelj, komičar, glumac
• 19. 9. - Victoria Silvstedt, model, glumica
• 22. 9. - Borivoje Adašević, srpski pisac
• 28. 9. - Tina Ivanović, pevačica
• 29. 9. - Nebojša Milovanović, glumac

Oktobar/Listopad

• 8. 10. - Zoran Zaev, premijer Makedonije
• 28. 10. - Joaquin Phoenix, glumac
• 29. 10. - Albert Nađ, srpski fudbaler

Novembar/Studeni

• 5. 11. - Dado Pršo, hrvatski nogometaš
• 9. 11. - Alessandro Del Piero, fudbaler
• 10. 11. - Kristina Kovač, pevačica, kompozitor
• 11. 11. - Leonardo DiCaprio, američki glumac
• 16. 11. - Paul Scholes, fudbaler
• 18. 11. - Petter Solberg, reli vozač
• 24. 11. - Stephen Merchant, pisac, glumac, komičar
• 26. 11. - Ermin Sijamija, glumac

Decembar/Prosinac

• 7. 12. - Kristie Lu Stout, TV novinarka
• 17. 12. - Lajko Feliks, violinista
• 18. 12. - Viki Miljković, pevačica
• 19. 12. - Jasmila Žbanić, bosanskohercegovačka režiserka
• 24. 12. - Marcelo Salas, fudbaler
• 24. 12. - Ryan Seacrest, TV voditelj
• 28. 12. - Nemanja Šarović, srpski političar
• 29. 12. - Lena Bogdanović, srpska glumica

Kroz godinu

• Ilarion Golubović, episkop timočki
• Domagoj Margetić, novinar
• Vanessa Radman, glumica
• Robert Ugrina, glumac
• Andrej Nikolaidis, novinar, književnik

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1974.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 12. 1. - Anto Babić, historičar (* 1899)
• 13. 1. - Salvador Novo, meksički pisac (* 1904)
• 16. 1. - Hamdija Kapidžić, historičar (* 1904)
• 18. 1. - Oskar Herman, hrvatski slikar (* 1886)
• 19. 1. - Milivoje Pavlović, srpski filolog (* 1891)
• 27. 1. - Georgios Grivas, grčki general, kiparski gerilac (* 1898)
• 31. 1. - Samuel Goldwyn, filmski producent (* 1879)

• 2. 2. - Imre Lakatos, filozof matematike i nauke (* 1922)
• 4. 2. - Satyendra Nath Bose, fizičar (* 1894)
• 8. 2. - Fritz Zwicky, astronom (* 1898)
• 10. 2. - Blaž Jurišić, jezikoslovac, dijalektolog (* 1891)
• 13. 2. - Petar Lubarda, slikar, srpski akademik (* 1907)
• 17. 2. - Jordan Kuničić, teolog, dominikanac, skladatelj (* 1908)
• 24. 2. - Siniša Stanković, srpski biolog, akademik i državnik (* 1892)

• 2. 3. - Salvador Puig Antich, španski anarhista (* 1948)
• 12. 3. - Milan Bartoš, pravnik, ekspert za međunarodno pravo, akademik (* 1901)
• 14. 3. - Mato Lovrak, hrvatski književnik (* 1899.)
• 21. 3. - Candy Darling, američka glumica (* 1944.)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 2. 4. - Georges Pompidou, predsednik Francuske (* 1911)
• 11. 4. - Abraham Robinson, američki matematičar (* 1918)
• 18. 4. - Marcel Pagnol, književnik, filmski režiser (* 1895)
• 19. 4. - Muhammad Ayub Khan, bivši predsednik Pakistana (* 1907)
• 24. 4. - Bud Abbott, glumac, komičar (* 1897)
• 30. 4. - Agnes Moorehead, glumica (* 1900)

• 9. 5. - Marijan Feller, pijanist, pedagog (* 1903)
• 14. 5. - Ljubo Babić, hrvatski slikar, povjesničar umjetnosti i likovni pedagog (* 1890.)
• 15. 5. - Vaso Butozan, veterinar, član AVNOJ, prvi predsjednik ANUBiH (* 1902)
• 24. 5. - Duke Ellington, američki džez pijanista (* 1899)
• 25. 5.? - Gabrijel Jurkić, bosanski slikar (* 1886)

• 9. 6. - Katharine Cornell, američka glumica (* 1893)
• 11. 6. - Julius Evola, filozof, slikar, ezoteričar (* 1898)
• 18. 6. - Georgij Žukov, maršal i četvorostruki heroj SSSR (* 1896)
• 22. 6. - Savo Orović, pukovnik JKV, general-pukovnik JNA (* 1888)
• 28. 6. - Vannevar Bush, inženjer, informatički vizionar (* 1890)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Juan Perón, general, predsednik Argentine (* 1895)
• 4. 7. - Muhamed Amin al-Huseini, bivši velika muftija Jeruzalema (* ca. 1897)
• 9. 7. - Earl Warren, bivši vrhovni sudija SAD (* 1891)
• 11. 7. - Pär Lagerkvist, švedski književnik, nobelovac (* 1891.)
• 14. 7. - Sibyl Hathaway, gospodarica Sarka (* 1884)
• 14. 7. - Carl Andrew Spaatz, američki general (* 1891)
• 24. 7. - James Chadwick, fizičar, nobelovac (* 1891)
• 29. 7. - Erich Kästner, njemački književnik (* 1899.)
• 29. 7. - Mama Cass, članica The Mamas & the Papas (* 1941)

• 8. 8. - Baldur von Schirach, bivši lider Hitlerjugenda (* 1907)
• 24. 8. - Velimir Živojinović Masuka, književnik (* 1886)
• 25. 8. - Savo Vukelić, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1917)
• 26. 8. - Charles Lindbergh, američki avijatičar (* 1902)
• 27. 8. - Otto Strasser, bivši levi nacista (* 1897)

• 1. 9. - Radovan Grković, borac, političar, narodni heroj (* 1913)
• 4. 9. - Creighton Abrams, američki general sa 4 zvezdice (* 1914)
• 14. 9. - Milo Bošković, književnik (* 1937)
• 15. 9. - Janko Rodin, nogometaš, učesnik NOB (* 1900)
• 21. 9. - Walter Brennan, glumac (* 1894)
• 23. 9. - Darko Lukić, pijanist (* 1922)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 1. 10. - Spiridon Marinatos, arheolog (* 1901)
• 2. 10. - Marko Vujačić, književnik i političar (* 1889)
• 9. 10. - Oskar Schindler, industrijalac, Pravednik među narodima (* 1908)
• 13. 10. - Ed Sullivan, američki TV-voditelj (* 1901.)
• 24. 10. - Bartol Petrić, hrvatski slikar (* 1899.)
• 27. 10. - Rudolf Dassler, osnivač firme "Puma" (* 1898)

• 11. 11. - Grga Jankes, učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj (* 1906)
• 13. 11. - Vittorio De Sica, talijanski filmski redatelj i glumac (* 1901.)
• 25. 11. - U Thant, burmanski političar, bivši generalni sekretar UN (* 1909)
• 28. 11. - Konstantin Meljnikov, sovjetski arhitekta (* 1890)
• 29. 11. - Peng Dehuai, maršal NR Kine u zatvoru (* 1898)

• 1. 12. - Lajoš Zilahi, mađarski književnik (* 1891)
• 6. 12. - Nikolaj Kuznjecov, admiral flote i heroj SSSR (* 1904)
• 14. 12. - Walter Lippmann, novinar, komentator (* 1889)
• 15. 12. - Anatole Litvak, filmski režiser (* 1902)
• 20. 12. - Risto Stijović, vajar (* 1894)
• 26. 12. - Jack Benny, glumac, komičar (* 1894)

Kroz godinu

• Stipan Marušić, bivši predsednik I.V. SAP Vojvodina (* 1926)

• Fizika: Martin Ryle i Antony Hewish (pionirsko istraživanje u radio astrofizici: Ryle za osmatranja i izume, naročito tehniku aperturne sinteze, a Hewish za odlučujuću ulogu u otkriću pulsara)
• Kemija: Paul Flory (fundamentalna dostignuća, i teoretska i eksperimentalna, u fizičkoj hemiji makromolekula)
• Fiziologija i medicina: Albert Claude, Christian de Duve i George E. Palade (otkrića u vezi strukturalne i funkcionalne organizacije ćelije, → ribozom, endoplazmatski retikulum, lizozom, peroksizom)
• Književnost: Eyvind Johnson (narativna umetnost, dalekovida u zemljama i vekovima, u službi slobode) i Harry Martinson (zapisi koji hvataju kap rose i odražavaju kosmos)
• Mir: Seán MacBride (borba za ljudska prava, jedan od osnivača Amnesty International) i Eisaku Sato (potpisnik Ugovora o neproliferaciji nuklearnog naoružanja)
• Ekonomija: Gunnar Myrdal i Friedrich Hayek (pionirski rad u teoriji novca i ekonomskih fluktuacija i za njihovu pronicljivu analizu međupovezanosti ekonomskih, društvenih i institucionalnih pojava)