Привреда: Основна друштвена делатност једног друштва

У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара. У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба. Дата економија је скуп процеса који укључује њену културу, вредности, образовање, технолошку еволуцију, историју, друштвену организацију, политичку структуру, правне системе и природне ресурсе као главне факторе. Ови фактори дају контекст, садржај и постављају услове и параметре у којима привреда функционише. Другим речима, економски домен је друштвени домен међусобно повезаних људских пракси и трансакција који не стоји сам.

У главне привредне делатности спадају: пољопривреда (најважнија привредна делатност), индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору), грађевинарство, занатство, саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору), трговина, и туризам. Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Према сродности привредне делатности делимо на секторе:

Подела сектора:

• Производни сектори:
  • примарни сектор и секундарни сектор.
• Непроизводни сектори:
  • терцијарни сектор и квартни сектор.

Подела по секторима:

• Примарни сектоp:
• пољопривреда (земљорадња, сточарство, лов и риболов) и шумарство.
• Секундарни сектор (лака индустрија и тешка индустрија):
  • индустрија (рударство), грађевинарство и производно занатство.
• Терцијарни сектор:
  • саобраћај, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда.
• Квартарни сектор:
  • образовање, наука, култура, информације, здравство и социјална заштита.

 

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

• пољопривреда (најважнија привредна делатност) и
• шумарство.

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.

 

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

• индустрија (најбитнија делатност у овом сектору);
• грађевинарство и
• производно занатство.

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угља, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

• тешку индустрију и
• лаку индустрију.

Тешка индустрија

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустрија

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

 

Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

• саобраћај;
• трговина;
• туризам;
• угоститељство;
• услужно занатство;
• банкарство и
• комунална привреда.

 

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

• образовање;
• наука;
• култура;
• информације;
• здравство;
• социјална заштита и
• државна управа

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привреде

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:

• војска;
• образовање;
• здравство;
• медицина...

Подела

На развој привреде утичу:

• природни фактори и
• друштвени фактори.

Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:

• рељеф;
• клима...

Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:

• економско-политички фактори;
• демографски фактори;
• економски фактори;
• научно-технолошки фактори...

• Привредни развој
• Привредна пропаганда