Андора (кат.
Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.
Кнежевина Андора Principat d'Andorra (каталонски) | |
---|---|
Главни град | Андора ла Веља |
Службени језик | каталонски |
Владавина | |
— Бискупски сукнез | Жон Енри Вивес и Сицилија |
— Француски сукнез | Емануел Макрон |
— Представник бискупског су-кнеза | Јосеп Марија Маури |
— Представник француског су-кнеза | Патрик Штзода |
— Председник Владе | Гзавијер Еспот Замора |
— Генерални саветник | Розер Суње Паскует |
Историја | |
Независност | 1278. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 467,63 km2 (194) |
— вода (%) | 0,26 |
Становништво | |
— 2020. | 77.543 (203) |
— густина | 165,82 ст./km2 |
Економија | |
БДП / номинални | ≈ 2022 |
— укупно | 3,4 млрд. $ |
— по становнику | 41,930 $ |
ИХР (2021) | 0.858 (40) — веома висок |
Валута | Евро1 |
— стоти део валуте | цент |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
Интернет домен | .ad 2 |
Позивни број | +376 |
1 Усвојен једнострано. Пре 2002. француски франак и шпанска пезета као и колекционарски андорски динар 2 Као и .cat |
Главни град Андоре је Андора ла Веља са 20.437 становника, а највиши је главни град у Европи, лежи на висини од 1.023 m изнад нивоа мора. Од осталих градова са преко 8.000 становника издвајају се Лес Ескалдес, Енкамп и Сент Ђулија де Лорија.
Андора је шеста најмања нација у Европи, која има површину од 468 km² и са популацијом од око 85.000. Службени језик је каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик. Није чланица Европске уније, али је евро званична валута. Од 1993. је чланица Уједињених нација.
Андора је малена континентална државица на Пиринејском полуострву у југозападној Европи. Смештена је између Француске на северу и Шпаније на југу у области источних Пиринеја и са површином од свега 468 km² међу најмањим је европским државама и једна је од 6 такозваних микродржава у Европи.
С обзиром да је смештена на планинском масиву источних Пиринеја, рељеф Андоре се углавном састоји од планина просечне висине 1.997 m, док је највиши врх Coma Pedrosa на 2.946 m. Планине су раздвојене трима уским долинама у облику слова Y, које се сустичу у једној долини која даље прати главни ток, тј. реку Валира на њеном путу према Шпанији (на најнижој тачки Андоре, на свега 870 m надморске висине.
Река Валира је уједно и главни и највећи водоток у земљи (дужина тока око 44 km). Настаје од Северне и Источне Валире које се састају недалеко од главног града земље Андоре ла Веље.
Клима Андоре је врло слична климатским приликама њених суседа, с тим што висока надморска висина значи и више снежних падавина зими и нешто свежија лета.
У вишим планинским подручјима преовладава оштра планинска клима, док је клима у долинама нешто умеренија. Због изразито велике надморске висине количина падавина је изразито висока и креће се и до 2.000 mm на годишњем нивоу. Снежни покривач у току зимског дела године је изразито висок што се позитивно одражава на зимску туристичку сезону. Надморска висина је главни разлог и великог броја сунчаних сати (300 дана годишње је без облака).
У фитогеографском смислу Андора је део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства. Држава лежи у зони пиринејских четинарских и мешовитих шума.
Највеће еколошке проблеме на територији Андоре изазивају клизишта и снежне лавине, док опасност од снажнијих земљотреса не постоји (максималне до сада забележене јачине трусова износиле су до 2° рихтера).
Према једној легенди, Карло Велики је повељом доделио земљу Андорцима како би наградио њихову борбу против Мавара. Контрола над територијом прешла је у руке грофа од Урхела, потом су се о њој заједнички старали бискуп од Урхела и породица Кабое коју су наследили грофови покрајине Фоа. Два владаоца (један световни и други црквени) често су се сукобљавали око права првенства над долином.
Године 1278, конфликт је разрешен успостављањем подељеног суверенитета над Андором између француског грофа покрајине Фоа (касније, шефа француске државе) и бискупа Урхела из шпанске регије Каталоније. То је учврстило територију ове мале кнежевине.
У периоду између 1812. и 1814, француско царство анексирало је Каталонију и поделило је на четири департмана. Андора је такође припојена и ушла је у састав једног од департмана.
Дана 6. јула 1934. Рус Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре. Осам дана касније, 14. јула шпанска војна полиција је ушла у Андору и ухапсила га.
Између јула 1936. и јуна 1940, један француски војни одред је упућен у Андору како би спречио погубан утицај Шпанског грађанског рата и Франкове Шпаније. Јун 1940. је месец капитулације Француске у Другом светском рату.
Дана 25. септембра 1939. Андора је била приморана да потпише мировни споразум са Немачком јер никада пре тога није ратификовала Версајски мировни уговор, што ју је, у чисто правном погледу, оставило у рату са Немачком. Државица је успела да очува неутралност током целог Другог светског рата.
Узевши у обзир њену релативну изолованост, Андора је остала на маргини европске историје, са покојим везама са Француском и Шпанијом. Па ипак, у новије време њен туризам бележи успех, баш као што су развој саобраћаја и телекомуникација извукли земљу из изолације. Њен политички систем је осетно модернизован 1993.
Андора је по организацији парламентарна кнежевина, чији су су кнежеви председник Француске и бискуп Урхела из Шпаније. Премијер Андоре је шеф владе, која има извршну власт. Законодавна власт је у рукама и парламента и владе. Судство је независно од ове две гране власти. Модерни андорски устав је усвојен референдумом 14. марта 1993.
Председник Владе Андоре је Антони Марти из партије Демократе Андоре.
Туризам је главна андорска привредна активност која носи око 80% укупног БДП-а. Годишње државу посети око 10 милиона туриста, који су привучени богатом зимском и летњом понудом, те беспорезним производима.
Банкарски сектор, са статусом порезног раја, такође значајно доприноси укупној привреди. Пољопривреда је прилично ограничена, будући да је само 2% земљишта државе обрадиво и храна се већином увози. Главна сточарска активност је овчарство. Производе се већином цигарете.
Андора није пуноправни члан Европске уније, али с њом има посебне односе, се третира као њена чланица у производњи добара, али се тако не третира у пољопривредној производњи. Будући да Андора нема сопствену валуту, користи валуту суседних земаља. До 1999. године у употреби су били француски франак и шпанска пезета, који су замењени евром. За разлику од других малих европских држава, Андора нема властите кованице, те су у фази преговори са ЕУ о производњи андорских кованица. Андорски природни ресурси су: хидроенергија, минерална вода, дрво, руда и олово.
Андора је једна од најмањих земаља у свету. Ова државица је на великој надморској висини и изразитог планинског рељефа, па су услови за развој саобраћаја изузетно сложени. Међутим, развојем земље протеклих деценија саобраћај у земљи је знатно унапређен и изолованост земље је смањена на најмању могућу меру. Саобраћај Андоре тесно повезан са саобраћајем у Француској и саобраћајем у Шпанији, које је окружују.
Железничка мрежа у Андори не постоји, а најближе станице налазе се у суседном делу Француске. Постоје планови за изградњу посебне врсте „висећег метроа“ у Андора ла Вељи изнад реке.
Укупна дужина путева у Андори је 269 km, од чега 198 km са савременом тврдом подлогом. Ауто-путева нема. Главни путни правац је правац који води из долине реке Валире (где је смештена већина насеља) до Француске на северу преко превоја Елвира.
Поштански саобраћај у Андори је јединствен у свету по томе што Кнежевина Андора нема свог оператера поштанског саобраћаја већ то обављају њена два велика суседа Француска и Шпанија. Ово је наслеђено после вековне de facto контроле ове две државе над Андором. Француска пошта (франц. La Poste) и Шпанска пошта (шп. Correos) функционишу паралелно, француски поштански сандучићи су жуте боје, а шпански црвене.
Обе поште издају посебне поштанске марке за Андору. Поштанске марке из Француске односно Шпаније нису важеће у Андори.
Андора, као високопланинска и континентална држава нема пловних вода. Најближа велика морска лука је Барселона.
Андора нема аеродрома, а најближи аеродроми су у Тулузу (Француска) и Барселони (Шпанија).
Андорци су мањина у својој земљи, само 33% популације је андорске националности. Највеће остале етничке групе су: Шпанци (43%), Португалци (11%) и Французи (7%). Осталих 6% популације су других, разних националности. Најраширенија религија је католицизам. Писменост је 100%. Око 50% школа су француске, а 50% андорске и шпанске, док свима управљају андорске власти. У држави постоје две средње школе и један факултет.
Већина становништва Андоре се изјашњава као Андорци (Андорци су поријеклом Каталонци) и Шпанци. Етничка структура према националности:
У Андори, највише становника припада римокатоличкој цркви. Подаци о религији:
У Андори се највише говоре каталонски и шпански језик.
Структура становништва према матерњем језику:
Насеље | Број становника (2010) | Парохија | |
---|---|---|---|
1. | Андора ла Веља | 20526 | Андора ла Веља |
2. | Лес Ескалдес | 16920 | Ескалдес-Енгордани |
3. | Енкамп | 8830 | Енкамп |
4. | Сент Ђулија де Лорија | 8101 | Сент Ђулија де Лорија |
5. | Ла Масана | 5067 | Ла Масана |
6. | Пас де ла Каса | 3063 | Енкамп |
7. | Санта Колома | 2979 | Андора ла Веља |
8. | Ордино | 2809 | Ордино |
9. | Канило | 2274 | Канило |
10. | Аринсал | 1655 | Ла Масана |
11. | Ел Тартер | 1527 | Канило |
12. | Вила | 1260 | Енкамп |
13. | Лес Бонс | 1204 | Енкамп |
14. | Сиспони | 1037 | Ла Масана |
Андора се састоји од седам заједница које се зову парохије (кат. parròquies). Традиционално је постојало шест парохија, али је 1978. уведена и парохија Ескалдес-Енгордани.
Неке парохије имају даљу поделу. Ордино, Ла Масана и Сент Ђулија де Лорија се деле на квартове а Канило је подељен на 10 насеља. Ове поделе се поклапају са поделом на села од којих се састоје.
Свака парохија бира свог градоначелника који се налази на челу локалне владе која се зове кому (кат. comú).
Застава Андоре званично је усвојена 1866. године. Застава се састоји од три вертикална једнака поља (од јарбола) плаве (azure), жуте (or) и црвене (gules) боје, са грбом Андоре на жутом пољу. Размера заставе је 7:10.
Грб Андоре постоји већ вековима, а познат је по томе што наводно крши правило боје у хералдици (метал не сем на метал — горњи леви део грба).
У оваквом облику грб је званичан од 1969. године.
Испод штита налази се мото Андоре — Уједињена врлина је јача.
Иако је једини службени језик каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик.
Андора има врло богати фолклор и мноштво народних прича, чији корени сежу чак и из Андалузије и Холандије. Андора је врло важна у каталонској култури, будући да су изворни Андорци, Каталонци, представља важно каталонско културно средиште.
Познати каталонски писци су Мишел Газијер и Рамон Вилер, они су Андорци.
Андорски изворни фолклорни плесови су контрапас и маратка, који су се највише одржали у Сент Ђулији де Лорији. Андорска музика је под утицајем суседних земаља, али је у основи каталонска, што се види уз паралелно извођење плесова као Сардана.
Мадрију-Кларор-Перафита је глечерска долина на југоистоку Андоре. Има површину од 42,47 km², што је око 9% укупне површине Андоре, и део је другог по величини водног развођа у Андори. Ова изолована долина је рај за ретке и угрожене врсте, а однедавно се сматра „духовним срцем“ Андоре. То је прво, и за сада једино место, Унескове светске баштине Андоре, стављено на листу 2004. године.
Долина је глечерски предео, с пашњацима, стеновитим литицама, и дубоким шумовитим удолинама. Планински висови је окружују с југа, истока и запада, западни део се граничи са Шпанијом, а на северу је велика стрмина која се спушта у долину реке Валира. Одсечена је од остатка Андоре и до ње се може доћи само пешачком стазом. Насеља, терасаста поља, стазе и остаци обраде гвожђа сведоче како су природна богатства високих Пиринеја коришћена више од 700. година, уз климатске промене, економски развој и промене друштвених односа.
Спортисти из Андоре до сада нису освојили ни једну олимпијску медаљу. Олимпијски комитет Андоре је основан 1976. године а исте године је признат од стране МОКа. Спортисти Андоре се традиционално такмиче у пливању, атлетици, стрељаштву и гимнастици.
Фудбалска репрезентација Андоре је национални тим Андоре под управом Фудбалског савеза Андоре. Андора је веома „млада“ држава у међународном фудбалу. Репрезентација постоји нешто више од 20 година (1996).
Први тим је састављен од аматера. До сада су забележили три победе, све код куће. Две победе у пријатељским утакмицама од 2:0, против Фудбалске репрезентације Белорусије 26. априла 2000. (прву победу у историји), те у репрезентације Албаније 17. априла 2002. Једину победу у квалификацијама за Светско првенство 2006. постигла је 13. октобра 2004. против репрезентације Македоније (1—0).
У Квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 2006. су добили више црвених и жутих картона него било који други тим.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Андора, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.