HTML (енгл.
Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у HTML стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.
HTML | |
---|---|
Оригинални назив | енгл. HTML |
Изговара се | ха-те-ем-ел |
Појавио се | 1991. |
Аутор(и) | WWW конзорцијум |
Дијалекти | XHTML |
Веб-сајт | w3 |
Актуелна верзија стандарда је HTML 5, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб (W3C, World Wide Web Consortium).
HTML може да угради програме написане у скриптном језик језику као што је Јаваскрипт, што утиче на понашање и садржај веб страница. Укључивање CSS-а дефинише изглед и распоред садржаја. WWW Конзорцијум (W3C), бивши одржавалац HTML-а и тренутни одржавалац CSS стандарда, подстакао је употребу CSS-а преко експлицитног HTML-а за презентацију, према подацима из 1997. Облик HTML-а, познат као HTML5, користи се за приказивање видео и аудио записа, првенствено користећи елемент <canvas>
, заједно са Јаваскриптом.
HTML је настао упрошћавањем SGML (Standard Generalized Markup Language, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.
У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.). Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и HTML стандард. Тада су стандарду додате елементи за опис табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.
Сви HTML документи би требало да почињу са дефиницијом типа документа DTD, Document Type Definition
који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан.
Овај кôд говори прегледачу да је документ писан по строгом HTML 4.01 стандарду. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.
Основ HTML-а представљају етикете (енгл. tags - етикете, налепнице или ознаке) и атрибути. Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи (
Пример:
<p>Текст параграфа.p> <p align="right">Текст параграфаp>
У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом примеру, користи се атрибут за поравнавање параграфа надесно.
HTML документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа. Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа ,
. У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака
, док се сам садржај смешта између ознака ,
. Ова три елемента заједно са ознакама ,
чине минималну структуру HTML документа.
Пример:
<html> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Наслов документаtitle> head> <body> <h1>Пример документаh1> <p>Ово је пример једног простог HTML документа.p> body> html>
Коментари у оквиру HTML кода, који се не приказују помоћу интернет прегледача пишу се између ознака .
Пример:
<h1>Наслов величине 1h1><h2>Наслов величине 2h2><h3>Наслов величине 3h3><h4>Наслов величине 4h4><h5>Наслов величине 5h5><h6>Наслов величине 6h6>
...
или самоознака за нови пасус (енгл. paragraf)
<ul> <li>Елемент 1li> <li>Елемент 2li> ul>
start="почетни редни број"
<ol start="5"> <li>Елемент 5li> <li>Елемент 6li> ol>
<table border="2"> <tr> <td>ред 1, колона 1td> <td>ред 1, колона 2td> tr> <tr> <td>ред 2, колона 1td> <td>ред 2, колона 2td> tr> table>
href
у коме се одређује документ на коју треба скочити. „Веза“ може бити апсолутна ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">веза на Википедију
), релативна у у односу на постојећи документ, при чему датотека мора да буде на истом серверу, или скок на неку ознаку у оквиру постојећег документа (”#Елементи”). Такође, могуће је поставити и атрибут target
којим се одређује да ли ће се документ отворити у истом прозору ("_self"
) у новом прозору ("_blank"
), родитељском прозору ("_parent"
frame), датотеку главног прозора ("_top"
- frame) или у прозору који се наведе у овом атрибуту. Ако се не постави ни једна вредност атрибута, отвара се у истом прозору.<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедијуa>
приказује се на страници преко URL адресе, нема ознаку за крај. Опција ismap
се наводи када је слика на страни сервера, када је потребно одредити област слике на којој је извршен клик, при чему се координате шаљу на сервер. Ако је слика-мапа на страни клијента, користи се опција usermap.<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија">
текст компјутерског кода
(енгл. computer code)...дословни пренос текста, онако како је унет (енгл. preformatting)
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article HTML, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.