7. Март: датум

март (07.03) је 66. дан у години по грегоријанском календару (67. у преступној години). До краја године има још 299 дана.

• 321 — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.
• 1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака.
• 1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији.
• 1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона.
• 1876 — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон.
• 1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
• 1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
• 1945 —
  • Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
  • Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
• 1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
• 1951 — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану.
• 1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.
• 1983 — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара.
• 1989 — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи.
• 1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију.
• 2002 —
  • Аријел Шарон постао премијер Израела.
  • На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.
• 2003 — За председника Државне Заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.
• 2022 — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабораторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабораторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.

• 1765 — Жозеф Нисефор Нијепс, француски хемичар аматер и пионир фотографије. (прем. 1833)
• 1850 — Томаш Масарик, чехословачки политичар, филозоф, социолог и новинар, 1. председник Чехословачке. (прем. 1937)
• 1875 — Морис Равел, француски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1937)
• 1908 — Ана Мањани, италијанска глумица. (прем. 1973)
• 1922 — Олга Ладиженска, руска математичарка. (прем. 2004)
• 1930 — Стенли Милер, амерички хемичар. (прем. 2007)
• 1939 — Душан Маравић, српски фудбалер.
• 1940 — Руди Дучке, немачки социолог. (прем. 1979)
• 1951 — Ненад Стекић, српски атлетичар (скок удаљ). (прем. 2021)
• 1951 — Бранимир Бабарогић, српски фудбалски голман и фудбалски судија. (прем. 2018)
• 1954 — Јасмина Тешановић, српска феминисткиња, књижевница и политичка активисткиња.
• 1956 — Брајан Кранстон, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста.
• 1960 — Иван Лендл, чешко-амерички тенисер.
• 1968 — Горан Марић, српски музичар, најпознатији као певач групе Бјесови.
• 1970 — Рејчел Вајс, енглеска глумица.
• 1971 — Питер Сарсгард, амерички глумац.
• 1973 — Ендру Хејг, енглески редитељ, сценариста и продуцент.
• 1977 — Жером Фернандез, француски рукометаш.
• 1980 — Лора Припон, америчка глумица.
• 1984 — Матје Фламини, француски фудбалер.
• 1990 — Терико Вајт, амерички кошаркаш.
• 1994 — Џордан Пикфорд, енглески фудбалски голман.
• 1997 — Петар Гигић, српски фудбалер.

• 322. п. н. е. — Аристотел, старогрчки филозоф (рођ. 384. п. н. е.)
• 161 — Антонин Пије, римски цар од 138. године (рођ. 86)
• 1274 — Тома Аквински, италијански филозоф. (рођ. 1225)
• 1809 — Жан Пјер Франсоа Бланшар, француски конструктор балона. (рођ. 1753)
• 1932 — Аристид Бријан, француски државник. (рођ. 1862)
• 1959 — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (рођ. 1877)
• 1967 — Золтан Кодаљ, мађарски композитор. (рођ. 1882)
• 1975 — Вељко Влаховић, револуционар, теоретичар и публициста, народни херој. (рођ. 1914)
• 1994 — Станко Шајтинац, новинар. (рођ. 1940)
• 1997 — Едвард Милс Персел, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1940)
• 1999 — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер. (рођ. 1928)
• 2012 — Миодраг Миле Богдановић, грађевински инжењер, фудбалер и певач, председник Савеза естрадно- музичких уметника Србије и Академије естрадне уметности Србије. (рођ. 1923)
• 2017 — Ханс Георг Демелт, немачки и амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1922)

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Маврикија и седамдесет војника
  • Многе мученике у Евгенији - близу Цариграда
  • Преподобног Таласија и Лимнија
  • Светог Папија Јерапољског