2022. је двадесет и друга година 3. миленијума, двадесет и друга година 21. века и трећа година 2020-их.
Догађаји
Јануар
Фебруар
Март
- 3. март — Вахан Хачатурјан изабран за председника Републике Јерменије.
- 4. март — Роскомнадзор је, као одговор на блокаду приступа руским медијима, што је законом забрањено, блокирао приступ Фејсбуку и Твитеру у Русији.
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
-
-
- 5. март - Ана Ђурић Констракта однела је победу на фестивалу „Песма за Евровизију 22" којим се бира представник Србије на Евросонгу, и тиме добила право да нас представља на том такмичењу са песмом „In corpore sano".
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини су поседовале 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 10. март — Мађарски парламент, изабрао је за прву жену на функцији председника Мађарске Каталин Новак. Она ће ступити на дужност 10. маја ове године.
- 11. март — Покрај загребачког језера Јарун срушила се летелица за коју се сматра да је совјетски извиђачки дрон. Није било повређених, нити страдалих.
- 13. март — У Јаворову у Лавовској области где се налазила војна база и где су биле смештени страни плаћеници и волонтери, заједно са страним инструкторима, руска војска је извела ракетни напад и навела 180 убијених страних плаћеника, док је Украјина навела 35 мртвих и 134 рањених.
- 14. март — У ракетном нападу украјинских снага на центар Доњецка погинуло је 20 особа, а а 28 је рањено, саопштило је Министарство одбране Русије.
- 15. март — Сердар Бердимухамедов, син досадашњег туркменистанског вође Гурбангулија Бердимухамедова, победио је на председничким изборима у тој земљи, са освојених готово 73 одсто гласова и наследиће свога оца на тој функцији.
- 17. март — Ухапшен бивши премијер Бугарске Бојко Борисов, због сумње да је са групом својих сарадника проневерио новац из фондова Европске уније.
- 18. март — Званично отворен Мост „Чанакале 1915” који је тада био најдужи висећи мост на свету.
- 21. март — Више од 120 људи је погинуло када се авион компаније China Eastern Airlines срушио у покрајини Гуангси.
- 23. март — Џихадистички покрет Ел Шабаб усмртио је најмање 48 особа у серији терористичких напада који су спроведени у сомалијским градовима Могадиш и Беледвејне.
- 26. март — Владајућа Лабуристичка партија, предвођена Робертом Абелом, прогласила је победу на овогодишњим парламентарним изборима на Малти.
- 28. март — Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је америчку војно-биолошку активност у Украјини "ђаволском планом" и користећи отворене изворе, направила хронолошки списак активности САД у Украјини у војно-биолошком правцу директно оптуживши за пословну умешаност Хантера Бајдена сина актуелног америчког председника Џозефа Бајдена
- На 94. свечаној додели награда америчке Академије филмских уметности и наука Филм CODA је освојио Оскара за најбољи филм, oстварење Дина освојило је Оскара у шест категорија а Вил Смит добио је Оскара за најбољег главног глумца за улогу у филму Краљ Ричард.
- 29. март — У телевизијском интервјуу, бивши председник Доналд Трамп позвао је руског председника Владимира Путина да објави информације за које верују да откривају финансијске злочине породице председника Џоа Бајдена.
- Приликом реализације редовног задатка извиђања, у мисији УН у ДР Конго дошло је до пада хеликоптера у којем је страдао припадник Војске Србије потпуковник Дејан Станојевић.
Април
Мај
Јун
Јул
Август
- 1. август — Припадници косовских полицијских снага РОСУ повукле су се са севера Косова и Метохије након консултација Америчког амбасадора и Косовских власти да се мере о регистарским таблицама одложе за месец дана.
- 2. август — Америчка председавајући Сената САД Ненси Пелоси, допутовала је у дводневну посету Тајвану усред повећаних политичких тензија између Кине и САД.
- Врховни суд Русије прогласио је украјинску нацистичку јединицу „Азов“ терористичком организацијом.
- 3. август — Патријарх Порфирије и премијер Црне Горе Дритан Абазовић у Подгорици потписали Темељни уговор. Подразумева се да Српска православна црква где год има црквену јурисдикцију поштује устав и законе сваке државе.
- 5. август — У Појасу Газе дошло је до ескалацију сукоба између Израела и Палестине.
- 6. август — На Куби је избио пожар након удара грома, једна особа је погинула, више од 120 је повређено, а 17 се води као нестало.
- 7. август — Густаво Петро колумбијски политичар, постао је први левичарски изабрани председник Колумбије, лидер странке Хумана Колумбија и бивши градоначелник Боготе у два мандата.
- 8. август — Потписан указ о одржавању референдума у Запорошкој области о присаједињењу Руској Федерацији.
- Русија се привремено повлачи из инспекција према Споразуму СТАРТ.
- 9. август — У Србији започео талас протеста пољопривредника.
- 10. август — Кина објавила документ о поновном уједињењу са Тајваном.
- 11. август — Приликом артиљеријског гађања од стране Оружаних снага Украјине на територију нуклеарне електране Запорожје, делимично су оштећени термоелектрана и опрема базена система за хлађење, саопштило је руско Министарство одбране. Русија је сазвала Савет безбедности УН.
- 12. август — У пуцњави на Цетињу погинуло је 11 особа међу којима и нападач. Проглашена је тродневна жалост на територији Црне Горе.
- 13. август — Стотине мексичких војника распоређене су у пограничном граду Сијудад Хуарез након крвавих обрачуна између чланова два ривалска картела у којима је убијено 11 људи, углавном цивила.
- 14. август — У Београду одржан скуп против одржавања параде поноса.
- У експлозији у тржном центру, погинуло је шест особа, а 51 особа је повређена у Јеревану главном граду Јерменије.
- Најмање 41 особа је погинула, а 45 повређено у пожару у коптској цркви Або Сефеин (Свети Меркурије) у египатској провинцији Гиза.
- Најмање пет особа је погинуло, 15 је повређено, а више је нестало у еквадорском лучком граду Гвајакилу у пуцњави и експлозији.
- Аутобус са децом из Србије преврнуо се у Бугарској, а у удесу има 12 повређених људу од чега осморо деце и четворо одраслих.
- 15. август — Председник Русије Владимир Путин обраћајући се се учесницима 10. Московске конференције о међународној безбедности, изјавио је да је ера „униполарног поретка” прошлост.
- Француска војна операција у Малију под именом „Бархан“ завршена је након девет година.
- 16. август — Цене гаса у Европи „пробиле“ су психолошку границу од 2.500 долара за хиљаду кубних метара.
- 18. август — Власти Естоније зауставиле су у 00:00 часова улазак у земљу руских држављана са шенгенским визама издатим од естонских конзуларних представништава.
- 20. август — Влади Црне Горе и премијеру Дритану Абазовићу изгласано неповерење гласањем посланика у Скупштини ЦГ, од којих је гласао је 51 посланик, а 50 посланика је гласало за неповерење и један посланик је гласао против.
- 21. август — Преврнуо се аутобус на ауто-путу код Лесковца — једна особа погинула, више повређено.
- 22. август — Цена гаса достигла 3.000 долара.
- 25. август — Руска православна црква признала Македонску православну цркву.
- 26. август — У близини Запорошке нуклеарне електране избили су пожари.
- 27. август — Влада Србије отказала Европрајд из безбедносних разлога.
- 28. август — У Москви организован велики скуп и "Аутоколона солидарности" подршке Србији чији је циљ био дати подршку српском народу, који је због пријатељских односа са Русијом подвргнут великом притиску Запада, а посебно подршку Србима на Косову и Метохији.
- 29. август — Оружане снаге Украјине по директном наређењу председника Владимира Зеленског су започеле контраофанзиву у Николајевској, Херсонској и Запорошкој области у три правца.
- У поплавама у Пакистану страдало је више од хиљаду људи.
- 31. август — Земље ЕУ постигле политички договор о потпуној суспензији споразума о визним олакшицама са Русијом.
- У Енергодар у нуклеарну електрану "Запорожје" стигла мисија Међународне агенције за атомску енергију ИАЕА.
Септембар
- 1. септембар — Украјински диверзанти покушали десант на нуклеарку "Запорожје" уочи доласка мисије међународне агенције за нуклеарну енергију.
- 2. септембар — Председник Украјине Володимир Зеленски званично је укинуо украјинску делегацију у Контакт групи за решавање ситуације на истоку Украјине.
- 3. септембар — Око 70 хиљада људи, према подацима полиције (према организаторима – 100 хиљада), окупило се на Вацлавском тргу у центру Прага на антивладином митингу против поскупљења намирница и гаса.
- САД одобриле продају оружја Тајвану.
- Папа Фрања распустио јевођство католичког верског реда и хуманитарне групе Малтешки витезови, и поставио привремену управу уочи избора новог лидера.
- 5. септембар — Лиз Трас изабрана за нову премијерку Уједињеног Краљевства, након победе на изборима за руководство Конзервативне партије.
- Најмање десет особа је убијено, а 15 рањено у низу напада ножем у староседелачкој заједници и једном граду у канадској покрајини Саскачеван.
- Једна особа је погинула, а деветоро се води као нестало након што се срушио авион у Пјуџет Саунду у америчкој држави Вашингтон, саопштила је америчка Обалска стража.
- Међународна мисија ИАЕА напустила запорошку нуклеарку после петодневне инспекције.
- 6. септембар — Лиз Трас је именована за премијерку Уједињеног Краљевства.
- 8. септембар — Чарлс III преузео британску монархију и постао вођа Комонвелта нација након смрти своје мајке Елизабете II.
- 10. септембар — Украјинске снаге заузеле су стратешки град Изјум након повлачења руских снага.
- 11. септембар — Оружане снаге Украјине после више од шест месеци рата у потпуности су преузеле контролу над северном границом са Русијом у Харковској области. Русија већем делу Украјине искључила електричну енергију бомбардовањем Термоелектрана у Харкову и потпуним гашењем "Нуклеарке Запорожје".
- 13. септембар — Министарство унутрашњих послова Србије је забранило шетњу у оквиру "Европрајда 2022" у Београду по до сада предвиђеној рути.
- Јерменско министарство одбране саопштило је да је војска Азербејџана користила тешку артиљерију и дронове у којима је погинуло 49 јерменски војника.
- 14. септембар — Дошло је до оружаних сукоба између Киргизије и Таџикистана.
- 15. септембар — Посланици Народне Скупштине Републике Србије изгласали су са 148 гласова „за“ Извештај о преговорима са институцијама самоуправе у Приштини од 15. јуна 2021. до 1. септембра 2022. године.
- Иран је примљен у ШОС на самиту у Узбекистанском граду Самарканду потписан је меморандум о његовим обавезама као чланице те организације.
- Италијанску регију Марке у касним вечерњим сатима погодиле су катастрофалне поплаве у којима је једанаест особа погинуло, а четири особе се воде као нестале.
- 17. септембар — Управни суд одбио је тужбу организатора "Европрајда 2022" којом се оспорава одлука МУП-а да се шетња у оквиру ове манифестације, планирана за данас у Београду, забрани.
- У Београду дошло до жестоких сукоба између противника Европрајда 2022 и полиције у којима је ухапшено 64 особе и више десетина повређених.
- 18. септембар — Председница Конгреса САД Ненси Пелоси боравила је у дводневној посети у Јеревану где је изразила отворену подршку Јерменији, након чега је тамо одржан митинг за иступање Јерменије из ОДКБ.
- 19. септембар — Амерички председник Џозеф Бајден рекао је у интервјуу за Си-Би-Ес да је „пандемија готова“.
- 21. септембар — Председник Руске Федерације Владимир Путин прогласио је делимичну мобилизацију.
- 22. септембар — Украјински политичар Виктор Медведчук и најмање 50 руских ратних заробљеника размењени су за 215 Украјинаца, међу којима су команданти “Азова” Денис Прокопенко (Ратквица), Свјатослав Паламара „Калина“ и 36. бригаде маринаца Сергеј Волински, заробљени у Азовсталу.
- Парламентарна већина од 41 посланика у Црној Гори скупила је потписе којима се покреће иницијатива за смену актуелног председника Мила Ђукановића због кршења устава.
- 23. септембар — Започело одржавање петодневног референдума у Луганској и Доњецкој Републици и у Херсонској и Запорошкој области о уједињењу са Русијом.
- На протестима у Ирану, који су избили због смрти Махсе Амини, страдало је више од 30 људи.
- 25. септембар — На парламентарним изборима у Италији, победила коалиција десних странака предвођена Браћом Италије, Ђорђе Мелони.
- Млади ватерполисти Србије надиграли су селекцију Шпаније са 9 : 8 у финалу јуниорског првенства Европе.
- 26. септембар — Норужани нападач, идентификован као Артјом Казанцев (34) нападач убио је 17 особа, међу којима и 11 деце у нападу на школу Ижевску док је у нападу рањено 22 деце и двоје одраслих. Нападач је извршио самоубиство и носио је црну мајицу са нацистичким симболима и фантомку.
- 27. септембар — У водама Данске и Шведске откривено цурење гаса на „Северном току“.
- Након пребројаних 100 одсто бирачких листића на референдуму у ЛНР, ДНР, Запорошкој и Херсонској области за улазак у састав Русије је гласало у ЛНР 98,42% бирача, у ДНР 99,23% бирача, у Запорошкој области 93,11% бирача и у Херсонској области 87,05% бирача.
- 28. септембар — Власти ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области обратиле су се председнику Русије Владимиру Путину са захтевом за пријем у Руску Федерацију.
- 29. септембар — Украјинска војска гађала је дроновима избегличку колону у Харковској области и том приликом је погинуло 30 људи, међу којима и двоје деце.
- 30. септембар — Руски председник Владимир Путин је, након обраћања нацији, на свечаности која је почела у 14 сати, потписао споразуме о уједињењу ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области с Русијом.
- У бомбардовању избегличке колоне у Запорошкој области у близини града Енергодара, убијено је 24, а рањено 36 људи, међу којима и 8 деце. Украјинска и Руска страна се међусобно оптужују за злочин.
- Најмање 32 особе су погинуле, a 40 је повређено у експлозији у образовном центру у Кабулу главном граду Авганистана.
Октобар
- 1. октобар — Украјинске снаге су после тронедељних борби у контраофанзиви заузеле стратешки град Лиман након повлачења Руских снага у Луганску област (ЛНР).
- Најмање 127 људи је погинуло, а 180 повређено у нередима на фудбалском стадиону у Индонезији.
- 2. октобар — На општим изборима у Босни и Херцеговини већину гласова за чланове председништва су освојили Денис Бећировић (СДП) 57.20 одсто, Жељка Цвијановић (СНСД) 52,57 одсто и Жељко Комшић (ДФ) 54,21 одсто, а на месту председника Републике Српске кандидат СНСД-а Милорад Додик освојио је 268.635 глас или 48.36 одсто, док је кандидат ПДП Јелена Тривић освојила 240.353 гласова или 43.27 одсто.
- На ванредним парламентарним изборима у Бугарској победала партија ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова.
- 3. октобар — Државна дума ратификовала споразуме о уласку четири области у састав Русије.
- 4. октобар — Украјинске снаге су после једномесечних борби у контраофанзиви заузеле стратешки град Давидов Брод на северу Херсонске области само четири дана након званичног пријема те области у Руску Федерацију.
- 5. октобар — Председник Русије Владимир Путин потписао законе о пријему ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области у састав Русије.
- 6. октобар — Најмање 32 особе, међу којима 23 детета, убијени су у пуцњави у вртићу на североистоку Тајланда.
- ЕУ усвојила осми пакет санкција против Русије.
- 7. октобар — Сједињене Државе подигле стање борбене готовости својих снага у Европи на ниво Карипске кризе.
- Грчка обалска стража је саопштила да је у превртању чамца са мигрантима, 22 особе су погинуле у Егејском заливу у близини острва Лезбос.
- 8. октобар — Оружане снаге Украјине су извршиле диверзијски напад на Кримски мост са нападом камиона са експлозивом на железничку композицију која је превозила гориво. Погинуле су три особе у бомбашком нападу.
- Наоружани људи у Мексику упали су у градску већницу у Сан Мигел Тотолапану и убили 20 особа међу којима и градске званичнике и градоначелника Конрада Мендозу, који је водио састанак.
- 10. октобар — Оружане снаге Руске Федерације су извеле масивне ваздушне ударе широм Украјине уништавајући украјинску инфраструктуру у знак одмазде због напада Керчки мост два дана раније.
- На хитној седници Централне изборне комисије БиХ донета је одлука о поновном пребројавању гласачких листића за председника Републике Српске због, како је наведено „нерегуларности и математичких нелогичности“.
- Најмање 25 људи је изгубило живот, а 52 се води као нестало, у клизишту и поплавама у венецуеланском граду Техеирас и околним селима, 65 километара јужно од главног града Каракаса.
- 12. октобар — Пољски оператер цевовода ПЕРН известио је да је током ноћи откривено цурење на једној од две линије Дружбе. Инцидент је забележен на краку цевовода око 70 км од Плоцка.
- 13. октобар — У несрећи која се догодила у близини Овчар Бање, када су пукле сајле које су држале висећи мост и цела конструкција са људима пала у Западну Мораву, погинуле су две жене, а више људи је повређено.
- 14. октобар — Патријарх Порфирије устоличен у Пећкој патријаршији.
- У Белорусији је проглашен режим противтерористичке операције као одговор на било какве провокације из суседних земаља.
- Велики број рудара заробљен је испод земље после експлозије у руднику у близини града Амасија у Турској, погинуло је 40 људи, а више десетина је повређено.
- 15. октобар — Женска одбојкашка репрезентација Србије одбранила је светску титулу освојену у Јапану победом против Бразила резултатом 3 — 0 (26:24, 25:22, 25:17).
- 16. октобар — У тешкој саобраћајној несрећи која се десила на око 12 километара југозападно од Ваљева једна особа је изгубила живот, док је најмање 15 путника повређено.
- 17. октобар — Оружане снаге Руске Федерације су поново извеле масивне ваздушне ударе широм Украјине уништавајући украјинску инфраструктуру у знак одмазде због напада украјинских диверзаната на војни полигон у Белгородској области у којима је убијено 22 руска војника два дана раније.
- 19. октобар — Руски парламент једногласно је одобрио указ председника Русије Владимира Путина о увођењу ратног стања у четири нова руска региона – ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области.
- 20. октобар — Британска премијерка Лиз Трас поднела је оставку.
- 22. октобар — Лидер странке Браћа Италије Ђорђа Мелони положила је заклетву као нова премијерка Италије. Ђорђа Мелони је постала уједно и прва жена која је постала премијер Италије.
- 23. октобар — У Црној Гори су одржани локални избори, а према прелиминарним резултатима ДПС је изгубио власт у главном граду и у другим општинама у земљи.
- 24. октобар — Бивши министар финансија Риши Сунак аутоматски је постао нови премијер Велике Британије након што се лидерка Доњег дома Пени Мордаунт повукла из трке за Даунинг стрит 10.
- 25. октобар — Британски краљ Чарлс III je званично именовао Ришија Сунака за премијера Велике Британије.
- Тачно у 11 сати и 22 минута почело делимично помрачење Сунца које се могло видети изнад Србије и већег дела Европе.
- 26. октобар — Са 157 гласова „за“ и 68 „против“ посланици Скупштине Србије изгласали су нову Владу.
- Оружани милитанти отворили су ватру на маузолеј Шах-Чераху у иранском граду Шираз, а у оружаном нападу је погинуло 15 особа, док је 40 рањено.
- 27. октобар — ЦИК БиХ објавио је да је Милорад Додик нови председник Републике Српске
- 28. октобар — Амерички милијардер Илон Маск, оснивач „Тесле“ и „Спејс икса“ и најбогатији човек света, званично је постао власник друштвене мреже „Твитер“.
- 29. октобар — Русија је званично оптужила Велику Британију за уништавање гасовода Северни ток у Балтичком мору 26. септембра подводним дроновима.
- Украјинске снаге извршиле су напад подводним дроновима на руске ратне бродове у Севастопољу. Русија обуставила учешће у имплементацији споразума о извозу пољопривредних производа из украјинских лука.
- У терористичком нападу у близини Министарства образовања у сомалијској престоници Могадишу погинуло је око 100 људи, а на стотине особа је повређено.
- 30. октобар — Лула да Силва победио на изборима за председника Бразила.
- Више од 150 људи је страдало, а најмање 82 је повређено у стампеду на прослави Ноћи вештица у Сеулу.
- У Индији је погинуло 134 људи, а око 500 је повређено када се срушио висећи мост.
- 31. октобар — Русија обуставила саобраћај безбедносним коридором у Црном мору.
Новембар
Децембар
- 3. децембар — Земљотрес јачине 3,1 јединица Рихтерове скале регистрован је у 21.28 код Косјерића, а осетио се и у Ваљеву.
- 6. децембар — Последњи Боинг 747 је изашао са производне линије фабрике у Еверету, чиме је окончана производња овог авиона.
- 7. децембар — Након неуспелог покушаја да распусти Конгрес, перуански председник Педро Кастиљо је смењен са дужности, а Дина Болуарте је постала први женски председник Перуа.
- 8. децембар — Америчка кошаркашица Бритни Грајнер и руски трговац оружјем Виктор Бут су ослобођени у размени заробљеника.
- 9. децембар — Српска премијерка Ана Брнабић изјавила је да је Србија близу распоређивања својих трупа на северу Косова након што је тврдила да су животи српске мањине тамо угрожени и да косовске снаге предвођене НАТО-ом „не успевају да их заштите“. Путеве су блокирали етнички Срби, а пријављена је и пуцњава.
- 13. децембар — Осам особа, укључујућу потпредседницу Европског парламента, ухапшено је под сумњом за корупцију око катарске организације Светског првенства у фудбалу.
- 14. децембар — Албанци насилно преузели власт у Косовској Митровици, уз присуство бројних припадника тзв. Косовске полиције у згради општине у Северна Митровица одржана је седница скупштине на којој су новоименовани одборници положили заклетве, а за председника је изабран Неџат Угљанин.
- 15. децембар — Влада Србије донела одлуку о враћању српске војске и полиције на Косово и Метохију.
- 16. децембар — Војска Србије уручила Кфору захтев за повратак српских снага на Косову и Метохији.
- Папа Фрања саопштио је да је већ потписао документ о абдикацији у случају озбиљног погоршања здравља.
- 21. децембар — Бивши потпредседник владе Русије и директор Роскосмоса Дмитриј Рогозин рањен је у Доњецку.
- 25. децембар — На Северу Косова и Метохије дошло је до ескалације сукоба Зубином Потоку око 19:45 је дошло до рафалне паљбе када су Србе напали албански специјалци, а српске снаге су одговориле на напад. Напад је уследио и на летонске припаднике КФОР-а.
- 26. децембар — Косовске безбедносне снаге су на административном прелазу Лепосавић забраниле улазак Патријарху српском Порфирију.
- Најмање 38 особа је страдало у леденој олуји која је захватила девет држава САД и Канаду.
- 29. децембар — На Северу Косова започело уклањање барикада које су поставили Срби поводом хапшења српских представника који су претходни дан ослобођени. Укинуто стање повишене борбене готовости у Војсци Србије.
- 31. децембар — Председник Бразила Жаир Болсонаро напустио је земљу и отпутовао на Флориду, 48 сати пре инаугурације новоизабраног председника Ињасија Луле да Силве, тврдећи да је „изгубио битку, али не и рат”.
Смрти
Јануар
- 1. јануар — Владимир Ђ. Мандић, српски новинар и уредник Политике (*1949)
- 2. јануар — Ричард Лики, кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор (*1944)
- 3. јануар:
- 6. јануар:
- 7. јануар — Богдан Суботић, генерал-мајор Војске Републике Српске и први министар одбране Републике Српске (*1941)
- 8. јануар — Марко Јачов, српски историчар (*1949)
- 9. јануар — Јени Лигтенберг, холандска апотекарка и добровољац на страни Срба у рату у БиХ (*1930)
- 11. јануар:
- 12. јануар:
- 13. јануар:
- 15. јануар:
- 16. јануар — Ибрахим Бубакар Кејта, малијски политичар, премијер (1994−2000) и председник (2013−2020) Малија (*1945)
- 18. јануар:
- 19. јануар:
- 20. јануар:
- 21. јануар:
- 22. јануар:
- 23. јануар:
- 24. јануар:
- 25. јануар:
- 27. јануар:
- 28. јануар — Јовиша Славковић, српски писац, публициста, хроничар, сликар и друштвени радник (*1938)
- 29. јануар:
- 30. јануар — Леонид Курављов, совјетски и руски глумац (*1936)
- 31. јануар — Петар Тутавац, први школовани кексар у Југославији (*1934)
Фебруар
- 2. фебруар:
- 3. фебруар — Љиљана Јанковић, југословенска и српска филмска глумица (*1935)
- 4. фебруар:
- 5. фебруар — Анка Дошен-Добуд, хрватска књижевница, педагог и универзитетски професор (*1920)
- 6. фебруар:
- 7. фебруар:
- 8. фебруар:
- Боривој Довниковић, хрватско-српски филмски редитељ, аниматор, стрипар, карикатурист, илустратор и графички дизајнер (*1930)
- Лик Монтањије, француски виролог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 2008. године (*1932)
- 9. фебруар:
- 10. фебруар — Славко Јовичић Славуј, посланик у Парламентарној скупштини БиХ и некадашњи логораш (*1953)
- 12. фебруар:
- 14. фебруар — Борислав Ивков, српски шаховски велемајстор (*1933)
- 17. фебруар:
- 18. фебруар — Оливер Антић, српски правник, политичар, универзитетски професор и дипломата (*1950)
- 19. фебруар:
- 20. фебруар — Јоил Булатовић, схи-архимандрит СПЦ, теолог и старешина Манастира Ћириловац (*1940)
- 22. фебруар — Радован Павловски, македонски песник, есеист и путописац (*1937)
- 24. фебруар:
- 25. фебруар — Перо Деспотовић, пуковник Војске Републике Српске (*1954)
Март
- 4. март
- 5. март:
- Денис Кирејев, члан украјинске делегације за преговоре с Русијом, оптужен за издају (*1977)
- Владимир Жога, гардијски пуковник Доњецке Народне Републике (ДНР) и командант батаљона „Спарта“ (*1993)
- 7. март — Рафик Тарар, пакистански политичар, правник и председник (1998−2001) Пакистана (*1929)
- 8. март — Владета Живковић, потпуковник Војске Републике Српске (*1961)
- 10. март — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац, публициста, новинар, полемичар и политичар (*1947)
- 11. март — Небојша Вучићевић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1962)
- 12. март — Драгољуб Јеремић, југословенски и српски фудбалер (*1978)
- 13. март:
- 14. март:
- 16. март — Слободан Шкрбић, југословенски и српски фудбалер (*1944)
- 19. март:
- 21. март — Јуз Алешковски, руски писац, песник, драматург и извођач сопствених песама (*1929)
- 22. март:
- 23. март — Мадлен Олбрајт, амерички политичар и дипломата (*1937)
- 25. март:
- 27. март:
- 29. март — Мирослав Гашић, српски хемичар и редовни члан САНУ (*1932)
Април
- 2. април:
- 3. април — Вања Јанкетић, српски суфлер, инспицијент, епизодиста, статиста и глумац (*1950)
- 4. април:
- Петар Сканси, југословенски и хрватски кошаркаш и тренер (*1943)
- Бранислав Шошкић, југословенски, српски и црногорски економиста, академик и председник Председништва Црне Горе (1985—1986) (*1922)
- 5. април:
- 6. април:
- 7. април:
- 8. април — Павле Блесић, српски сликар (*1924)
- 9. април — Бојан Лазаров, српски телевизијски, гласовни и позоришни глумац (*1972)
- 12. април:
- 13. април — Летиција Батаља, италијанска фотографкиња и фото-журналисткиња (*1935)
- 14. април — Мајда Тушар, македонска позоришна и филмска глумица (*1950)
- 16. април — Јоахим Штрајх, источнонемачки фудбалер (*1951)
- 17. април:
- 18. април — Лидија Алфејева, совјетска атлетичарка (*1946)
- 19. април — Кане Танака, јапанска суперстогодишњакиња (*1903)
- 21. април — Мваи Кибаки, кенијски политичар који је обављао функцију председника Кеније од 2002. до 2013. године (*1931)
- 22. април:
- Ги Лафлер, канадски хокејаш (*1951)
- Душан Ступар, југословенски и српски социолог, припадник Службе државне безбедности, доктор политичких наука и привредник (*1947)
- 28. април — Зоран Сретеновић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1964)
- 30. април — Галиб Шљиво, босанскохерцеговачки историчар, универзитетски професор и педагог (*1933)
Мај
- 1. мај — Ивица Осим, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
- 3. мај — Станислав Шушкевич, белоруски политичар, научник и председник Белорусије (1991—1994) (*1934)
- 5. мај — Роналд Лопатни, југословенски и хрватски ватерполиста (*1944)
- 8. мај:
- 9. мај — Адријан Пејн, амерички кошаркаш (*1991)
- 10. мај — Леонид Кравчук, украјински политичар и председник Украјине (1991—1994) (*1934)
- 11. мај — Ширин Абу Акле, палестинско-америчка новинарка (*1971)
- 13. мај:
- 15. мај — Стеван Остојић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
- 16. мај — Иларион Капрал, првојерарх Руске православне заграничне цркве и митрополит источноамерички и њујоршки (*1948)
- 17. мај:
- 22. мај — Хаким Беј, амерички политички публициста, писац, песник и анархиста (*1945)
- 26. мај:
- 28. мај:
Јун
- 6. јун — Илона Ковач, српска стогодишњакиња (*1914)
- 7. јун — Душан Миловановић, српски историчар уметности, теоретичар, критичар и публициста (*1947)
- 8. јун — Хулио Хименез, шпански бициклиста (*1934)
- 9. јун — Џули Круз, америчка певачица, глумица, тесктописац и музичар (*1956)
- 10. јун — Вјајно Марканен, фински спортиста који се такмичио у стрељаштву (*1929)
- 11. јун — Бернд Бранш, источнонемачки фудбалер (*1944)
- 12. јун — Филип Бејкер Хол, амерички филмски и телевизијски глумац (*1931)
- 15. јун:
- 17. јун — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, филмски стваралац и возач тркаћих аутомобила (*1930)
- 19. јун — Борут Шукље, словеначки политичар, дипломата и колумниста (*1958)
- 20. јун — Кејлеб Свониган, амерички кошаркаш (*1997)
- 21. јун — Драган Томић, српски политичар и председник Народне скупштине Републике Србије (1994—2001) (*1936)
- 22. јун:
- 25. јун — Миодраг Кнежевић, југословенски и српски фудбалски голман (*1940)
- 26. јун:
- Дејан Вукићевић, српски књижевник, библиотекар, библиограф и уредник (*1965)
- Ђорђе Ђенић, српски спортски новинар, репортер, карикатуриста, водитељ, уредник, публициста и учесник више аутомобилских релија (*1949)
- Маргарет Кин, америчка уметница (*1927)
- 30. јун — Техноблејд, амерички јутјубер и интернет личност (*1999)
Јул
- 1. јул — Гордана Гордић, српска историчарка уметности (*1939)
- 2. јул — Питер Брук, енглески позоришни и филмски режисер (*1925)
- 3. јул — Сретен Петровић, српски филозоф, културолог, научник и универзитетски професор (*1940)
- 6. јул:
- 8. јул:
- 9. јул — Љиљана Бакић, српски архитекта (*1939)
- 10. јул — Анвар Чингизоглу, азербејџански писац, етнограф, новинар и етнолог (*1962)
- 14. јул:
- 18. јул — Бајрам Халити, ромски политичар, новинар, публициста и писац (*1955)
- 21. јул:
- 22. јул — Робер Бутињи, француски кануиста (*1927)
- 23. јул — Боб Рафелсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент (*1933)
- 24. јул — Дејвид Ворнер, енглески глумац (*1941)
- 25. јул:
- 26. јул:
- 27. јул — Вукашин Јокановић, српски правник и политичар (*1939)
- 28. јул — Радован Крагуљ, српски сликар, професор и академик АНУРС (*1935)
- 29. јул — Јурис Хартманис, летонско-амерички научник (*1928)
- 31. јул:
Август
- 2. август — Братислава Морина, српска политичарка (*1947)
- 3. август — Јован Јовановић, српски редитељ, сценариста, монтажер и теоретичар филма (*1940)
- 5. август — Клу Гулагер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1928)
- 7. август — Дејвид Макалоу, амерички писац, наратор, популарни историчар и предавач (*1933)
- 8. август — Оливија Њутон Џон, енглеско-аустралијска глумица и певачица (*1948)
- 10. август:
- 11. август — Каплан Буровић, српски албанолог, књижевник, публициста и истраживач (*1934)
- 12. август:
- 13. август — Десанка Ковачевић Којић, српска историчарка и академик АНУБиХ, САНУ и АНУРС (*1925)
- 18. август — Мати Макарија, монахиња Српске православне цркве (*1940)
- 19. август — Текла Јуњевич, пољска суперстогодишњакиња (*1906)
- 20. август — Дарја Дугина, руска новинарка и политички активиста (*1992)
- 22. август:
- 23. август:
- 24. август — Верослава Малешевић, српска књижевница (*1960)
- 25. август:
- 26. август — Славко Вечерин, суботички бискуп (*1957)
- 27. август — Милутин Шошкић, југословенски и српски фудбалски голман и тренер (*1937)
- 30. август — Михаил Горбачов, политички вођа Совјетског Савеза од 1985. до 1991. године и генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза (*1931)
Септембар
- 3. септембар — Жељко Грујић, српски књижевник и публициста (*1961)
- 6. септембар:
- 7. септембар — Радослав Брђанин, српски инжењер грађевине, политичар и министар (*1948)
- 8. септембар — Елизабета II, британски монарх и врховни поглавар Цркве Енглеске (*1926)
- 9. септембар:
- 11. сeптембар — Хавијер Маријас, шпански књижевник (*1951)
- 13. септембар:
- 14. септембар:
- 15. септембар:
- 17. септембар — Владо Милунић, чешки и хрватски архитект (*1941)
- 18. септембар — Светозар Саша Ковачевић, српски композитор и универзитетски професор (*1950)
- 19. септембар — Валериј Пољаков, руски космонаут (*1942)
- 20. септембар — Радмила Милентијевић, српски писац, историчар и универзитетски професор (*1931)
- 23. септембар — Луиза Флечер, америчка глумица (*1934)
- 24. септембар — Хадсон Остин, генерал Народне револуционарне армије Гренаде и премијер Гранаде (1983) (*1938)
- 25. септембар:
- 28. септембар — Кулио, амерички репер и глумац (*1963)
Октобар
- 1. октобар — Драган Перић, српски писац, новинар, историчар и хроничар културе, сценариста, стрип цртач, уредник и графички дизајнер (*1962)
- 2. октобар — Горјана Јањић, југословенскa и српска филмска и позоришна глумица (*1945)
- 5. октобар — Живко Аврамовић, српски књижевник (*1952)
- 6. октобар:
- 9. октобар — Бруно Латур, француски филозоф, антрополог и социолог (*1947)
- 11. октобар:
- 12. октобар — Лазо Средановић, српски стрипар, илустратор и карикатуриста (*1939)
- 13. октобар — Џејмс Макдивит, амерички пилот, инжењер и астронаут (*1929)
- 14. октобар:
- 15. октобар — Владан Ђорђевић, српски научник и академик (*1938)
- 18. октобар — Еуђен Симион, румунски есејиста, књижевни критичар, историчар и преводилац (*1933)
- 21. октобар — Масато Кудо, јапански фудбалер (*1990)
- 24. октобар — Миломир Ковач, њемачки и српски ветеринар и хирург (*1962)
- 27. октобар — Владимир Глигоров, српски економиста и политиколог (*1945)
- 28. октобар — Џери Ли Луис, амерички певач, аутор песама и пијаниста (*1935)
Новембар
- 4. новембар — Давор Стефановић Кранг, српски репер и правник (*1980)
- 8. новембар — Морис Карно, амерички физичар (*1924)
- 9. новембар — Кирил Стремоусов, украјински проруски сепаратистички политичар и блогер (*1976)
- 11. новембар:
- 12. новембар:
- 17. новембар:
- Фред Брукс, амерички научник који се бавио рачунарством, посебно дизајном софтвера (*1931)
- Владан Суботић, српски уметник и творац новог правца у сликарству – поетикоарсизма (*1940)
- 18. новембар — Татјана Бељакова, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1934)
- 19. новембар — Џејсон Дејвид Френк, амерички глумац и мајстор борилачких вештина (*1973)
- 20. новембар — Радомир В. Ивановић, српски универзитетски професор, академик и књижевни критичар (*1936)
- 21. новембар:
- 23. новембар:
- 25. новембар — Ајрин Кара, америчка певачица, текстописац и глумица (*1959)
- 26. новембар — Саша Залепугин, југословенски и хрватски ТВ водитељ и уредник (*1931)
- 28. новембар:
- 29. новембар:
- 30. новембар — Ђанг Цемин, генерални секретара КП Кине (1989-2002) и председник Кине (1993-2003) (*1926)
Децембар
- 2. децембар — Јошио Кикугава, јапански фудбалер (*1944)
- 4. децембар — Ник Болетери, амерички тениски тренер (*1931)
- 5. децембар — Керсти Али, америчка глумица (*1951)
- 6. децембар:
- 8. децембар — Миодраг Јешић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1958)
- 9. децембар — Џозеф Китинџер, официр ваздухопловства Сједињених Држава (*1928)
- 11. децембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Београдског универзитета 1998-2000 (*1942)
- 12. децембар:
- Рашко В. Јовановић, српски и југословенски књижевник, театролог, позоришни и радио критичар и универзитетски професор (*1932)
- Латинка Перовић, српска и југословенска историчарка и политичарка (*1933)
- Јован Ћирић, српски правник, научни саветник, директор Института за упоредно право и судија (*1960)
- 16. децембар — Синиша Михајловић, српски фудбалер и фудбалски тренер (*1969)
- 20. децембар — Зоран Лакић, српски и црногорски историчар и академик ЦАНУ и АНУРС (*1933)
- 21. децембар — Дејан Тиаго-Станковић, српски и португалски писац и књижевни преводилац (*1965)
- 23. децембар:
- 24. децембар — Франко Фратини, италијански политичар (*1957)
- 25. децембар — Фабијан О’Нил, уругвајски фудбалер (*1973)
- 26. децембар — Ненад Ћорилић, српски писац (*1975)
- 28. децембар — Родолфо Мичели, аргентински фудбалер (*1930)
- 29. децембар:
- 30. децембар:
- Јанез Земљарич, учесник Народноослободилачке борбе, правник и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније (*1928)
- Барбара Волтерс, америчка новинарка, ауторица и телевизијска личност (*1929)
- 31. децембар:
Нобелове награде
Види још
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article 2022, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.