Белоруссий

Белоруссий (белорусла Рэспублiка Беларусь) — Европысо эл.

Калыкчот — 9 255 524 еҥ.

Белоруссий
Рэспубліка Беларусь
Белоруссий

Белоруссий
Белоруссийын тистыже Белоруссийын ойыпшо
Белоруссий

Чапмуро: Мы, беларусы

Негызлыме 25 сорла 1991
Кугыжаныш йылме белорус
Рӱдола Минск
Виктем йӧн республик
Президент Александр Лукашенко
Премьер-министр Роман Головченко
Кумдык

вӱд ӱмбал %
84-ше тӱняште
207 600 км²
2,23
Калык чот

чаклык
94-шо тӱняште
9 255 524 (2022)
45,32 еҥ/км²
Валюта рубль
Интернет-домен .by, .бел
Телефон-код +375
Шагат ӱштӧ UTC +3:00

Рӱдолаже Минск.

Польша, Литва, Латвий, Россий да Украина дене йыгыре улеш.

Административ шеледымаш

Вел
(белорусла )
Кумдык
(2023)
Калыкчот.
(2024)
Административ
рӱдӧ
Шеледымаш Карте
1 Брест
(Брэсцкая)
032 776,60 0 1 308 569 Белоруссий  Брест 16 кундем-влак
2 Витебск
(Віцебская)
040 062,33 0 1 081 911 Белоруссий  Витебск 21 кундем-влак
3 Гомель
(Гомельская)
040 381,76 0 1 338 617 Белоруссий  Гомель 21 кундем-влак
4 Гродно
(Гродзенская)
025 131,90 0 992 556 Белоруссий  Гродно 17 кундем-влак
5 Минск
(Мінская)
039 834,99 0 1 460 289 Белоруссий  Минск 22 кундем-влак
6 Могилёв
(Магілёўская)
029 086,83 0 981 174 Белоруссий  Могилёв 21 кундем-влак
7 Минск
(Мінск)
0353,60 0 1 992 862 Белоруссий  Минск 9 кундем-влак

Калыкчот

ий тӱж. еҥ ола ял
тӱж. еҥ корно тӱж. еҥ корно
1897 6674 899 13,5 % 5774 86,5 %
1913 6899,1 990,1 14,3 % 5909 85,7 %
1926 4986 848 17 % 4138 83 %
1939 8912,2 1854,8 20,8 % 7057,4 79,2 %
1940 9046,1 1924,5 21,3 % 7121,6 78,7 %
1941 9092 1968,7 21,7 % 7123,3 78,3 %
1950 7709 1619,5 21 % 6089,5 79 %
1951 7781,1 1726 22,2 % 6055,1 77,8 %
1952 7748,7 1827,3 23,6 % 5921,4 76,4 %
1953 7693,4 1902,8 24,7 % 5790,6 75,3 %
1954 7685,6 1988,9 25,9 % 5696,7 74,1 %
1955 7757,2 2064,4 26,6 % 5692,8 73,4 %
1956 7850,2 2115,7 27 % 5734,5 73 %
1957 7910 2195,7 27,8 % 5714,3 72,2 %
1958 7961,6 2309,4 29 % 5652,2 71 %
1959 8055,7 2480,5 30,8 % 5575,2 69,2 %
1960 8147,4 2605,1 32 % 5542,3 68 %
1961 8233,3 2745,4 33,3 % 5487,9 66,7 %
1962 8335,2 2870,6 34,4 % 5464,6 65,6 %
1963 8435,4 2988,2 35,4 % 5447,2 64,6 %
1964 8479,8 3092,3 36,5 % 5387,5 63,5 %
1965 8557,9 3208,6 37,5 % 5349,3 62,5 %
1966 8655,7 3336,6 38,5 % 5319,1 61,5 %
1967 8761,8 3472,5 39,6 % 5289,3 60,4 %
1968 8838,7 3607,2 40,8 % 5231,5 59,2 %
1969 8915 3752,7 42,1 % 5162,3 57,9 %
1970 8992,2 3890,6 43,3 % 5101,6 56,7 %
1971 9048,7 4018,3 44,4 % 5030,4 55,6 %
1972 9118,1 4164,3 45,7 % 4953,8 54,3 %
1973 9182,4 4326,7 47,1 % 4855,7 52,9 %
1974 9251,4 4491 48,5 % 4760,4 51,5 %
1975 9317,2 4649,1 49,9 % 4668,1 50,1 %
1976 9360,5 4795,5 51,2 % 4565 48,8 %
1977 9406,2 4932,2 52,4 % 4474 47,6 %
1978 9463,5 5075,1 53,6 % 4388,4 46,4 %
1979 9532,5 5234,3 54,9 % 4298,2 45,1 %
1980 9591,8 5361,5 55,9 % 4230,3 44,1 %
1981 9662,9 5505,6 57 % 4157,3 43 %
1982 9736,1 5649,7 58 % 4086,4 42 %
1983 9800,6 5788,7 59,1 % 4011,9 40,9 %
1984 9869,4 5939,6 60,2 % 3929,8 39,8 %
1985 9929 6077,4 61,2 % 3851,6 38,8 %
1986 9986,4 6215,1 62,2 % 3771,3 37,8 %
1987 10 042,8 6346,6 63,2 % 3696,2 36,8 %
1988 10 089,7 6488,4 64,3 % 3601,3 35,7 %
1989 10 151,8 6641,4 65,4 % 3510,4 34,6 %
1990 10 188,9 6731,9 66,1 % 3457 33,9 %
1991 10 189,8 6805,1 66,8 % 3384,7 33,2 %
1992 10 198,3 6856,3 67,2 % 3342 32,8 %
1993 10 234,6 6899,3 67,4 % 3335,3 32,6 %
1994 10 243,5 6927 67,6 % 3316,5 32,4 %
1995 10 210,4 6932,2 67,9 % 3278,2 32,1 %
1996 10 177,3 6934,7 68,1 % 3242,6 31,9 %
1997 10 141,9 6938 68,4 % 3203,9 31,6 %
1998 10 093 6946,1 68,8 % 3146,9 31,2 %
1999 10 045,2 6961,5 69,3 % 3083,7 30,7 %
2000 10 002,5 6967,4 69,7 % 3035,1 30,3 %
2001 9956,7 6979,6 70,1 % 2977,1 29,9 %
2002 9900,4 6982,9 70,5 % 2917,5 29,5 %
2003 9830,7 6973,5 70,9 % 2857,2 29,1 %
2004 9762,8 6968 71,4 % 2794,8 28,6 %
2005 9697,5 6965,4 71,8 % 2732,1 28,2 %
2006 9630,4 6956,7 72,2 % 2673,7 27,8 %
2007 9579,5 6963,9 72,7 % 2615,6 27,3 %
2008 9542,4 6989,2 73,2 % 2553,2 26,8 %
2009 9513,6 7027,1 73,9 % 2486,5 26,1 %
2010 9500 7077,1 74,5 % 2422,9 25,5 %
2011 9481,2 7122,4 75,1 % 2358,8 24,9 %
2012 9465,2 7175 75,8 % 2290,2 24,2 %
2013 9463,8 7220,9 76,3 % 2242,9 23,7 %
2014 9468,1 7271,5 76,8 % 2196,5 23,2 %
2015 9481 7328,8 77,3 % 2152,2 22,7 %
2016 9498 7370,4 77,6 % 2127,6 22,4 %
2017 9505 7404,4 77,9 % 2100,6 22,1 %
2018 9491 7412 78,1 % 2079 21,9 %
2019 9413,4 7300 77,5 % 2113,4 22,5 %
2020 9410,3 7303,9 77,6 % 2106,4 22,4 %
2021 9349,6 7280,3 77,9 % 2069,3 22,1 %
2022 9255,5 7232,0 78,1 % 2023,4 21,9 %

Калык-влак

Литератур

  • Белоруссия // «Банкетная кампания» 1904 — Большой Иргиз. — М. : Большая российская энциклопедия, 2005. — С. 238—256. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 3). — ISBN 5-85270-331-1.
  • Белорусская Советская Социалистическая Республика // Бари — Браслет. — М. : Советская энциклопедия, 1970. — С. 127—157. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 3).
  • Круталевич В. А. На путях самоопределения: БНР — БССР — РБ. — Минск: Право и экономика, 1995. — 139 с. — ISBN 985-6194-05-9.
  • Круталевич В. А. Республика Беларусь: административно-территориальное устройство. — Минск: Право и экономика, 2001. — 268 с. — ISBN 985-442-055-8.
  • Круталевич В. А. Очерки истории государства и права Беларуси. — 2-е изд. — Минск: Право и экономика, 2009. — 520 с. — ISBN 978-985-442-395-1.
  • Запрудник, Ян. Belarus: At A Crossroads In History. — Westview Press, 1993. — ISBN 0-8133-1794-0.
  • Типология двуязычия и многоязычия в Беларуси / Нац. акад. наук Беларуси. Ин-т языкознания им. Я. Коласа, Бел. респ. фонд фундамент. исслед. ; под ред. А. Н. Булыко, Л. П. Крысина. — Минск : Беларуская навука, 1999. — 246 с. ISBN 985-08-0295-2.
  • Брилевский М. Н., Климович А. В. География Беларуси: учебное пособие для 9 класса учреждений общего среднего образования с русским языком обучения. — Минск: Адукацыя i выхаванне, 2019. — 250 с. — ISBN 978-985-599-055-1.
  • Панов С. В. Материалы для подготовки к обязательному экзамену по истории Беларуси. 11 класс / С. В. Панов. — Минск: Аверсэв, 2018. — 288 с. — ISBN 978-985-19-2873-2.
  • Белозорович В. А. История Беларуси с древнейших времен до конца XVIII в. / В. А. Белозорович. — Минск: БГУ, 2020. — 271 с. — ISBN 978-985-553-613-1.
  • Палковская Е.М. Беларусь в цифрах. — Минск: Национальный статистический комитет Республики Беларусь, 2023. — 61 с. — ISBN 978-985-7307-27-2.
  • Бохан Ю.Н. і інш. Беларусь у перыяд Вялікага Княства Літоўскага // Гісторыя Беларусі. — Мінск: Современная школа, 2008. — Т. 2. — 688 с. — ISBN 978-985-513-317-0.
  • Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т. 18. Кн. 2: Рэспубліка Беларусь / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш. — Мн.: БелЭн., 2004. — 760 с.: іл. ISBN 985-11-0295-4
  • Манак, Б. А. Насельніцтва Беларусі: рэгіянальныя асаблівасці развіцця і рассялення / Б. А. Манак. — Мінск : Універсітэцкае, 1992. — 176 с. ISBN 5-7855-0420-0
  • Нацыянальны атлас Беларусі / Складз. і падрыхт. да друку Рэсп. унітарн. прадпрыемствам «Белкартаграфія» у 2000—2002 гг., Гал. рэдкал. М. У. Мясніковіч (старшыня) і інш. — Мінск : Белкартаграфія, 2002. — 292 с.
  • Беларусь: энцыкл. даведнік / Рэдкал. Б. І. Сачанка (гал. рэд.) і інш. — Мінск: БелЭн, 1995.— 799 с. ISBN 985-11-0026-9.
  • Andrew Wilson: Belarus: The Last European Dictatorship. Neuauflage. Yale University Press, New Haven 2021, ISBN 978-0-300-25921-6.

Minahan, James. Miniature Empires: A Historical Dictionary of the Newly Independent States. — Greenwood, 1998. — ISBN 0-313-30610-9.

  • Birgerson, Susanne Michele (2002). After the Breakup of a Multi-Ethnic Empire. Praeger/Greenwood. ISBN 0-275-96965-7.
  • Olson, James Stuart; Pappas, Lee Brigance; Pappas, Nicholas C. J. (1994). Ethnohistorical Dictionary of the Russian and Soviet Empires. Greenwood Press. ISBN 0-313-27497-5.
  • Plokhy, Serhii (2001). The Cossacks and Religion in Early Modern Ukraine. Oxford University Press. ISBN 0-19-924739-0.
  • Richmond, Yale (1995). From Da to Yes: Understanding the East Europeans. Intercultural Press. ISBN 1-877864-30-7.
  • Vauchez, André; Dobson, Richard Barrie; Lapidge, Michael (2001). Encyclopedia of the Middle Ages. Routledge. ISBN 1-57958-282-6.
  • Zaprudnik, Jan (1993). Belarus: At a Crossroads in History. Westview Press. ISBN 0-8133-1794-0. Archived from the original on 2 May 2016.
  • Bennett, Brian M. The Last Dictatorship in Europe: Belarus under Lukashenko (Columbia University Press, 2011)
  • de Courson, Barbara Frances Mary (1879). The Jesuits: their foundation and history, Volume 1. Benziger Brothers.
  • Frear, Matthew. Belarus Under Lukashenka: Adaptive Authoritarianism (Routledge, 2015)
  • Korosteleva, Elena A. (June 2016). «The European Union and Belarus: Democracy Promotion by Technocratic Means?» Democratization 23: 4 pp. 678—698. doi:10.1080/13510347.2015.1005009.

Levy, Patricia; Spilling, Michael (2009). Belarus. New York: Benchmark Books. ISBN 978-0-7614-3411-5.

  • Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). «Minsk (government)» . In Chisholm, Hugh (ed.). Encyclopædia Britannica. 18 (11th ed.). Cambridge University Press. pp. 555, 556.
  • Marples, David. 'Our Glorious Past': Lukashenka’s Belarus and the Great Patriotic War (Columbia University Press, 2014)
  • Parker, Stewart. The Last Soviet Republic: Alexander Lukashenko’s Belarus (Trafford Publishing, 2007)
  • Rudling, Pers Anders. The Rise and Fall of Belarusian Nationalism, 1906—1931 (University of Pittsburgh Press; 2014) 436 pages
  • Ryder, Andrew (1998). Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States. Routledge. ISBN 1-85743-058-1.
  • Silitski, Vitali & Jan Zaprudnik (2010). The A to Z of Belarus. Scarecrow Press. ISBN 978-1-4617-3174-0.
  • Snyder, Timothy. (2004) The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569—1999 excerpt and text search
  • Szporluk, Roman (2000). Russia, Ukraine, and the Breakup of the Soviet Union. Hoover Institution Press. ISBN 0-8179-9542-0.
  • Treadgold, Donald; Ellison, Herbert J. (1999). Twentieth Century Russia. Westview Press. ISBN 0-8133-3672-4.
  • Vakar, Nicholas Platonovich. Belorussia: The Making of a Nation: A Case Study (Harvard UP, 1956).
  • Vakar, Nicholas Platonovich. A Bibliographical Guide to Belorussia (Harvard UP, 1956)

Кылвер-влак

Важ-влак

Tags:

Белоруссий Административ шеледымашБелоруссий КалыкчотБелоруссий ЛитературБелоруссий Кылвер-влакБелоруссий Важ-влакБелоруссийБелорус йылмеЕвропоЭл

🔥 Trending searches on Wiki Олык Марий (Olyk Marij):

Усама бен ЛаденРумын йылмеУшакова, Маргарита ТимофеевнаБурсаЛисовский, Александр АндреевичСылнысӱретРӱдолаСловакийФранцийI курымСвечников, Сергей Константинович1820АктаюжКубаАнгличан йылме22 пеледышИспанийМарийГеометрийӜЛаосМэрилин МонроРечкин, Александр СергеевичГрузин йылмеДудина, Зоя МихайловнаПолыш рушлаКарпов, Сергей ВладимировичКаталан йылмеТӱнямбал эҥыремышвот1638Каче-влак (группа)Технологий18 вӱдшорЛукашенко, Александр ГригорьевичПоляк йылмеПушкина, Наталья ВасильевнаИерусалимВячеслав ВоронцовСунгурова, Раисия БорисовнаАзербайджан йылмеКечывалвел КорейШри Чинмой2001241КолумбийШыҥаЭрыкан лицензийСингапур1801Драматург2 шыжаФоррест ГампСербийСомбатхейГараев, Эльфис Фаритович1617191719811968Бэббидж, ЧарлзЗагорская, Елена ИосифовнаХимийOtto DixШошо (фильм)5 вӱдшор1945XII курым🡆 More