Титаник (енгл.
године којег је режирао, написао, продуцирао и ко-монтирао Џејмс Камерон. Укључујући и историјске и фикционалне аспекте, филм је заснован на извештајима о потонућу РМС Титаника и љубавној причи у којој су глави протагонисти Роуз и Џек као припадници различитих друштвених класа који се заљубљују на броду током његовог првог и последњег путовања. Главне улоге тумаче Кејт Винслет и Леонардо Дикаприо уз Били Зејн, Кети Бејтс, Френсис Фишер, Глорију Стјуарт, Бернарда Хила, Џонатана Хајд, Виктора Гарбера и Била Пакстона.
Титаник | |
---|---|
Изворни наслов | Titanic |
Жанр | драма |
Режија | Џејмс Камерон |
Сценарио | Џејмс Камерон |
Продуцент | Џејмс Камерон |
Главне улоге | Леонардо Дикаприо, Кејт Винслет |
Музика | Џејмс Хорнер |
Продуцентска кућа | Paramount Pictures |
Година | 1997. |
Трајање | 194 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 200 милиона долара |
Зарада | 2,254 милијарди долара |
Веб-сајт | www |
IMDb веза |
Камеронова инспирација за филм потекла је из његове фасцинираности бродоломима. Такође, он је сматрао да би љубавна прича прошарана људским губитком била од суштинског значаја за преношење емоционалног утицаја катастрофе. Продукција филма је почела 1. септембра 1995. када је Камерон направио снимке стварне олупине Титаника. Модерне сцене на истраживачком броду снимљене су на броду Академик Мстислав Келдиш (рус. Академик Мстислав Келдыш), којег је Камерон користио као базу приликом снимања олупине. За поновно креирање потонућа РМС Титаника, коришћени су модели брода, компјутерски генерисане слике и реконструкција Титаника изграђеног у Баха студију. Филм су суфинансирали Парамаунт пикчерс и Твентит сенчури Фокс. Студио Панорама се бавио дистрибуцијом у Северној Америци, док је Твентит сенчури био задужен за међународну дистрибуцију. Филм Титаник био је најскупљи филм икада снимљен до тада, са продукцијским буџетом од 200 милиона долара. Снимање филма трајало је од јула 1996. до марта 1997. године.
Након америчке премијере, 19. децембра 1997. године, Титаник је постигао значајан критичарски и комерцијални успех, а затим је добио бројна признања. Похваљен је због својих визуелних ефеката, глуме (посебно Дикаприја, Винслетове и Стјуарта), продукцијских вредности, Камеронове режије, музичке партитуре, кинематографије, приче и емоционалне дубине. Номинован за четрнаест Оскара, чиме се изједначио у броју номинација са холивудским спектаклом „Све о Еви” из 1950, Титаник је освојио једанаест Оскара, укључујући награду за најбољи филм и најбољу режију, изједначивши се са филмом Бен-Хур из 1959. по броју добијених Оскара. Са почетном зарадом од преко 1,84 милијарде долара, Титаник је био први филм чија зарада је прешла милијарду долара. Све до изласка Камероновог Аватара из 2010. године, филм је држао рекорд са највећом зарадом. У знаку обележавања стогодишњице од потонућа брода, 4. априла 2012. године, објављена је 3Д верзија филма, која му је донела додатних 343,6 милиона долара зараде. Овим је укупна зарада филма достигла 2,254 милијарди долара што га је сврстало на друмом месту остварења који су зарадили више од две милијарду долара. Године 2017, филм је објављен за своју 20. годишњицу а 2023. издата је ремастеризована верзија филма у оквиру 25. годишњице у 3D 4K HDR и хај фрејм рејт технологији. Филм је сврстан у фундус Националног филмског регистра Сједињених Америчких држава због свог „културног, историјског или естетског“ значаја.
Године 1996. на истраживачком броду Академик Мстислав Келдиш, ловац на благо Брок Ловет и његов тим претражују остатке РМС Титаника, дубоко у Атлантском океану. Надајући се да ће пронаћи вредну дијамантску огрлицу, из олупине брода извлаче сеф који је припадао Каледону Хоклију, последњем познатом власнику чувене огрлице, познате под именом Срце океана. Међутим, уместо вредног накита, у сефу проналазе скицу голе жене која носи огрлицу, датирану на 14. април 1912. године, истог дана када је Титаник ударио у санту леда и након тога потонуо. Како би добили што више података о судбини Срца океана, они објављују позив у медијима да им се јави свако ко има више информација о овом цртежу. На њихов апел, јавља се Роуз Досон Калверт, тврдећи да је она особа са цртежа. Брок доводи Роуз и њену унуку Лизи на Келдиш, где она реконструише своја сећања на Титаник.
Године 1912. у Саутемптону, седамнаестогодишња Роуз Девит Бјукетр, њен богати вереник Каледон „Кал“ Хокли, његов помоћник Лавџој и њена мајка удовица, Рут, укрцавају се на Титаник. Рут наглашава да ће Роузин брак са Калом решити финансијске проблеме породице и задржати њихов статус више класе, који је пољуљан након очеве смрти и бројним дуговима које је оставио иза себе. У међувремену, Џек Досон, сиромашни млади уметник, и његов пријатељ Фабрицио, освајају у покеру, две карте за трећу класу за прво Титаниково путовање ка Америци. Након што су испловили, Роуз, избезумљена због веридби без љубави и спутавања од стране вереника, пење се преко ограде крме, намеравајући да скочи преко палубе. Појављује се Џек и наговара је да одустане од првобитног плана и да се врати на палубу. Кал захваљује Џеку што је спасао његову вереницу и позива га на вечеру. Роуз и Џек развијају пријатељство, њиховом дружењу се оштро противе Кал и Рут, која упозорава кћер да им је ово једина шанса да се извуку из сиромаштва. Роуз, подучена уценама вереника и мајке, обесхрабрује Џека за даља дружења. Међутим, они схватају да се између њих јавила љубав они настављају своја виђења.
Роуз доводи Џека у своју дневну собу желећи да је он наслика голу са огрлицом Срце океана. Касније, избегавајући Каловог слугу Лавџоја, беже у товарни простор Титаника где воде љубав у аутомобилу. Њих двоје касније одлазе на палубу где постају сведоци судара брода и санте леда и чују како официри и бродски градитељи разговарају о озбиљности ситуације. Након што постаје јасно да ће непотопиви брод ипак потонути, Роуз се враћа мајци како би је упозорила на предстојећу катастрофу. Кал открива Џекову скицу и Роузину увредљиву поруку. У жели да се освети, он наговара Лавџоја да подметне Џеку огрлицу, како би га потом оптужио за крађу. Џек је ухапшен и затворен у канцеларији главног бродског полицајца, а Кал ставља огрлицу у џепу свог капута. Док се Роузин чамац спушта у воду, она схвата да не може да напусти Џека и скаче назад на брод. Изнервиран и љут, Кал узима Лавџојев пиштољ и јури Роуз и Џека у поплављени ресторан прве класе. Они успевају да побегну а Кал схвата да је својој вереници дао капут у којем је огрлица. Кал се укрцава у брод за спашавање, представљајући се као отац изгубљеног детета.
Бродски оркестар из прве класе, наставља да свира док брод тоне, а Џек и Роуз схватају да нема више чамаца за спашавање. Они остају на броду, док он пуца на два дела. Прамац брода тоне и вуче крму за собом. Крма се уздиже вертикално а Џек и Роуз се налазе на месту на ком су се упознали, држећи се за ограду. Након што је и крма потонула, у леденој води, они проналазе парче дрвета али не успевају обоје да се попну. Џек помаже Роуз да се попне на дрвеном остатку врата, довољном само за једну особу. Роуз обећава Џеку да ће преживети и живети испуњен живот. Он убрзо умире услед хипотермије а Роуз спашава чамац који се вратио по преживеле путнике.
РМС Карпатија спасава преживеле а Роуз избегава Кала тако што се крије међу путницима представљајући се са лажним презименом као Роуз Досон, што је заправо било презиме настрадалог Џека. Још увек носећи Калов капут, открива да се у његовом џепу налази огрлица. Вративши се у садашњост, Роуз говори да је чула да се Кал убио након краха берзе 1929. године. Након што је чуо Роузину причу, Брок одустаје од потраге за дијамантом, не знајући шта за заиста збило с огрлицом. Роуз се сама враћа на крму Келдиша и из џепа вади Срце океана која се све време налазила код ње, и баца је назад у океан на месту проналаска олупине. Док она наизглед спава у свом кревету, њене фотографије на комоди приказују детаље из живота који говоре да је живела онако како је и обећала Џеку. Млада Роуз се поново сусреће са Џеком на Великом степеништу Титаника, и њима аплаудирају они који су преминули на броду.
Глумац | Улога |
---|---|
Леонардо Дикаприо | Џек Досон |
Кејт Винслет | Роуз Девит Бјукетр |
Били Зејн | Каледон „Кал“ Хокли |
Кети Бејтс | Маргарета „Моли Браун“ |
Френсис Фишер | Рут Девит Бјукетр |
Глорија Стјуарт | старија Роуз Девит Бјукетр |
Бил Пакстон | Брок Ловет |
Бернард Хил | капетан Смит |
Дејвид Ворнер | Лавџој |
Виктор Гарбер | Томас Ендруз |
Џонатан Хајд | Брус Измеј |
Сузи Ејмис | Лизи Калверт |
Дени Нучи | Фабрицио |
Џејсон Бари | Томи Рајан |
Јуан Стјуарт | Мердок |
Јоан Грифит | Харолд Лоу |
Ерик Брејден | Џон Џејкоб Астор |
Шарлот Чатон | Медлин Естор |
Бернард Фокс | Арчибалд Грејси |
Мајкл Енсин | Бенџамин Џагенхајм |
Фани Брет | Мадам Обер |
Камила Овербај Рус | Хелга Дал |
Ејми Гејпа | Труди Болт |
Мартин Џарвис | Сер Даф Гордон |
Розалинд Ерс | Леди Даф Гордон |
Рошел Роуз | грофица од Ротеса |
Роки Тејлор | Берт Картмел |
Александра Овенс | Кора Картмел |
Елса Рејвен | Ида Штраус |
Лу Полтер | Исидор Штраус |
Иако филм није замишљен као потпуна реконструкција догађаја, он приказује неколико историјских личности.
Неколико чланова посаде Академика Мстислава Келдиш појављује се у филму, укључујући Анатолија Сагалевича, творца и пилота самоходног возила које претражује олупину Титаника. Андерс Фалк, који је снимио документарац о сценографији филма за Историјско друштво Титаник, појављује се у филму у улози шведског имигранта којег Џек Досон упознаје када уђе у његову кабину. Ту су и Едвард Камуда и Карен Камуда, тадашњи председник и потпредседник Историјског друштва, који су служили као консултанти за филм, а у филму се појављују као статисти.
Џејмс Камерон је дуго био фасциниран бродоломима, и за њега је Титаник био „Монт Еверест међу бродоломима”. Скоро је прошао тачку у свом животу када је осетио да би могао да размисли о подводној експедицији, али је изјавио да још увек има „ментални немир” да живи живот од којег је одустао када је прешао са науке на уметност на колеџу. Када је снимљен IMAX филм, Titanica, направљен од снимака олупине брода, Камерон је одлучио да затражи холивудско финансирање за сопствену експедицију. То није било зато што сам посебно желео да снимим филм, рекао је Камерон. „Хтео сам да зароним до олупине.”
Камерон је написао сценарио за филм о Титанику, и састао се са руководиоцима 20th Century Fox, укључујући Питером Чернином, и филм представио као „Ромео и Јулија на Титанику“. Камерон је рекао да руководиоци нису били уверени у комерцијални потенцијал, и да су се уместо тога надали акционим сценама сличним његовим претходним филмовима. Они су одобрили пројекат јер су се надали дугорочној пословној вези са Камероном.
Камерон је убедио Фокса да промовише филм на основу публицитета који је дат снимањем олупине Титаника, и организовао неколико роњења у периоду од две године. Такође је убедио филмски студио да би снимање праве олупине за филмске сцене, уместо симулације са специјалним ефектима, донело вредност: „Можемо или да урадимо [снимке] са разрађеним моделима и снимцима за контролу покрета и CG и све то, што ће коштати X износа новца – или можемо потрошити X плус 30 посто и заправо заронити и снимити праву олупину.“
Посада је 1995. заронила до олупине у Атлантском океану 12 пута. Посао је био ризичан, јер је притисак воде могао да убије посаду ако би постојао мали недостатак у подводној структури. Поред тога, неповољни услови су спречили Камерона да добије снимке. Током једног зарона, једна од подморница се сударила са трупом Титаника, оштетивши и подморницу и брод, и оставивши делове омотача пропелера подморнице разбацане око брода. Спољна преграда Капетанове одаје се урушила, откривајући унутрашњост, а оштећен је и простор око улаза у Велико степениште.
Спуштање на место догађаја нагласило је посади да катастрофа Титаника није била само прича већ стварни догађај са стварним губитком живота. Камерон је рекао: „Радећи око олупине толико времена, добијате тако снажан осећај дубоке туге и неправде због тога, као и поруке о томе.” Осећао је „велики плашт одговорности” да пренесе емотивну поруку приче, јер је био свестан да можда никада неће бити другог режисера који би посетио олупину.
Један од најпрепознатљивијих реквизита коришћених у филму је огрлица Срце океана (енгл. Heart of the Ocean). За дизајн Срца океана лондонска јувелирница Аспери енд Герард (енгл. Asprey & Garrard) је користила кубне цирконије у комбинацији са белим златом како би направила огрлицу у едвардијанском стилу. Јувелирница је направила неколико верзија огрилица док није дошла до коначна три различита и јединствена модела. Две од три огрлице, огрлице J. Peterman и Asprey, су коришћена током снимања Титаника.
Трећи и коначни дизајн није коришћен на филму. Након планетарног успеха, златара Аспери енд Герард је добила задатак да дизајнира аутентичну огрлицу на основу оригиналних реквизита који се приказују на филму. Као резултат, јувелирница је направила огрлицу од платине са 171-каратним цејлонским сафиром у комбинацији са 103 дијаманта. Сафир крушкастог облика има суптилан расцеп који асоцира на срце. На ланцу су коришћени бели дијаманти с крушкастим, округластим и маркиз резом. Дијаманти су распоређени и око сафирног камена, причвршћени за круницу привеска. Огрлица Срце океана је донирана аукцијској кући Сотбис у оквиру хуманитарне акције за Меморијални фонд принцезе Дајане и фонд Јужне Калифорније за борбу против АИДС-а. Огрлица је продата клијенту јувелирнице за 1,4 милиона америчких долара уз клаузулу да нови власник дозволи да Селин Дион понесе огрлицу на церемонији доделе награде Оскара 1998 године, која је одржана две ноћи након аукције. То је уједно било и последње јавно приказивање огрлице.
Док је писао сценарио за Титаник, Камерон је слушао рад ирске певачице Енје, којој је касније понудио прилику да компонује за филм. Међутим, Енја је одбила понуду и Камерон је уместо ње изабрао Џејмса Хорнера. Њих двојица су и раније сарађивали, све до бурног искуства приликом рада на филмском остварењу Осми путник 2. Рад на Титанику поново је ујединио њихову сарадњу и пријатељство које је трајало све до Хорнерове смрти. За вокал који се чује током филма, а који је Ерл Хичнер из Волстрит џорнала касније описао као „евокативан“, Хорнер је одабрао норвешку певачицу Сисел. Посебно му се допадало како је извела песму Eg veit i himmerik ei borg (у слободном преводу Знам да на небу постоји замак). Пре него што је одабрао Сисел као глас за стварање специјалних расположења у филму, Хорнер је разматрао између двадесет пет и тридесет других вокала.
Камерон је био стриктан у својој првобитној жељи да се у филму не певају песме. Због тога су Хорнер и текстописац Вил Џенингс, у тајности радили на песми My Heart Will Go On (у преводу Моје срце ће наставити). Хорнер је сачекао док Камерон није био у одговарајућем расположењу пре него што му је представио песму. Након што ју је преслушао неколико пута, Камерон је дао своје одобрење, иако је био забринут да би ће бити критикован због тога што је „на крају филма постао комерцијалан“. Камерон је такође желео да смири узнемирене руководиоце студија и „увидео је да хит песма из његовог филма може имати само позитиван фактор у филмском крају“.
Титаник је други филм у историји (сада већ један од три) који је освојио једанаест оскара. Такође, то је најпрофитабилнији филм у историји и први филм који је у целом свету зарадио више од једне милијарде долара.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Титаник (филм из 1997), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.