Obični Ris

Lynx lynx) je vrsta srednje velike mačke koja nastanjuje Evropu, sibirske šume, te južnu i istočnu Aziju.

Obični ris
Status zaštite
Status zaštite: Niska zabrinutost (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Koljeno:	Chordata
Razred:	Mammalia
Red:	Carnivora
Porodica:	Felidae
Rod:	Lynx
Vrsta:	L. lynx
Dvojni naziv
Lynx lynx (Linne, 1758.)
Rasprostranjenost balkanskog risa
Sinonimi
Felis lynx (Linne, 1758.)

Obični ris je znatno veći od ostalih vrsta risova. Dužina tela im je do 1,30 m (uz dodatak repa od 11 do 25 cm) a u ramenima su visoki oko 65 cm. U srednjoj Evropi, zavisno od područija gde žive, prosečno su teški od 20 do 26 kg (krajnje vrednosti su 12 do 37 kg). Ženke su s prosečnom težinom od 17 do 20 kg (krajnosti su 12 do 29 kg) znatno lakše od mužjaka. Zajedničko svim vrstama risova su šiljaste uši s čuperkom dlake na vrhu, i kratak rep. Krzno im je žućkasto do sivo smeđe i često prošarano tamnijim pegama, eventualno prugama. Šare zavise od okoline i od područja do područja su različite. Ova vrsta ima izražene čuperke, duže dlake na obrazima. Imaju vrlo oštar vid i istaknut sluh koji im omogućava da lako otkriju plen. U većini aspekata, ponašanje risa podseća na ponašanje leoparda. Uglavnom žive samačkim životom, iako ponekad nekoliko risova živi zajedno. Vrlo su divlji i obično ih je teško videti u prirodi.

Ris je samotnjak koji lovi pre svega u sumrak i noću. Spektar njegove lovine su mali i srednje veliki sisari, ptice, zečevi, kunići, veverice, zmije, ali i veći sisari poput divokoza, srna pa čak i irvasa, zavisno od toga koje vrste žive na njegovom staništu. Nečujno im se prikrade strelovitom brzinom, skoči na njih i sruši ih na tlo. Nakon što pojede svoj plen, odlazi da se odmori u svoje skrovište. Vrlo se retko poneka jedinka specijalizira na domaće životinje kao što su koze ili ovce. Lovi tipično kao sve mačke: prikrada se iz zasede, zaskoči lovinu ili je sustigne u kratkom trku (najviše do 20 m). Žrtvu ubija zubima i kandžama. Ris veoma efikasno ubija odabrane žrtve zahvaljujući savršenoj koordinaciji između mozga i kićenki - "senzora" smeštenih u ušima, naročito noću, jer dobro vidi (6 puta bolje od čoveka) zahvaljujući mogućnosti adaptacije zenica na svetlosne uslove. Ris vidi crno belu i kolor sliku. Sitnije žrtve jede cele, a krupnije odvlači na skriveno mesto, gde najpre jede meke delove, pa onda ostatak, kožu ne cepa i ne lomi krupnije kosti. Nepojedenu žrtvu obeležava mokraćom i lepljivom pljuvačkom. Vraća se na skriveni nepojedeni plen, a kada je uznemiren napušta i sveže ulovljeni plen. U oskudnici jede i šumske plodove. Često menja svoje prebivalište prateći srne u njihovim migracijama, kojima se hrani. Zabeleženi su i vrlo retki napadi na ljude koji su se dogodili skoro isključivo u samoodbrani. Dnevno prelazi od 5 do 25 km. Uglavnom ide istim prolazima. Ponovo posećuje neku teritoriju tek posle 7-10 dana. "Svoju" teritoriju obeležava mokraćom i izmetom. Svoju teritoriju ne napušta, osim u vreme parenja, u vreme sezonskog seljenja izvora hrane ili kada je proganjan od strane lovaca.

Mužjak i ženka se sreću samo kratko radi parenja između januara i aprila. Nakon skotnosti od deset nedelja, ženka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu i oni ostaju uz majku do sledećeg proleća. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca doživi godinu dana. Očekivani životni vek im je 10-12 godina, ali postoje i izveštaji o jedinkama koje su doživele i dvadesetčetiri godine.

Ris je najveća evropska mačka zastupljena sa dve podvrste: severna, koja je krupnija, a živi na Balkanu, Rumuniji, u Slovačkoj (Karpati) i u Rusiji do Urala i Kavkaza, i južna, koja je sitnija, a živi na Pirinejskom poluostrvu. U Srbiji je vrlo proređen, pa je pod stalnom zabranom lova, a naseljava Šar planinu, Koritnik, Prokletije, Mojstirsko - Draške planine, Nacionalni park Tara, Nacionalni park Đerdap, Severni Kučaj - Miroč, Deli Jovan, Južni Kučaj, Staru planinu, Rtanj, Ozren, Devicu, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u Srbiji (Deliblatska peščara, Sićevačka klisura, Mokra gora, kanjon Trešnjice, kanjon Uvca, Ovčarsko - kablarska klisura, Sokolske planine, Svrljiške planine...). Areal rasprostranjenja je nekad bio vrlo širok, od Atlantskog do Tihog okeana. Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u nekim zemljama vrše napori za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji je zakonom zaštićena vrsta, usled male veličine populacije. Redovan lov na risa nije dozvoljen. Primerci su pronađeni i u Vojvodini. Stanovnik je gustih šuma i rečnih klisura koje se prostiru na 1000 do 1500 m n.v. Zauzima teritoriju od 5 do 100 km.

• Plan upravljanja risom u Hrvatskoj
• Državni zavod za zaštitu prirode

Ostali projekti

	U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Balkanski ris
	U Wikimedijinoj ostavi ima još materijala vezanih za: Balkanski ris
	Wikivrste imaju podatke o: Balkanski ris