Леонардо Да Винчи

Леона́рдо ди сер Пие́ро да Ви́нчи (итал. Leonardo di ser Piero da Vinci; 15 април 1452, Анкиано росу, Винчи шагьаралда гӀагарлъухъ, Флорентиялда аскӀоб — 2 май 1519, Кло-Люсе хъала, Амбвазалда аскӀ, Турен, Парансия) — Борхатаб Ренессансалъул итал полимат, жив вукӀарав жигарав суратчилъун, инжинерлъун, гӀалимчилъун, теористлъун, скулпторлъун ва архитекторлъун.

ТӀоцебе гьесул цӀар сурат бахъиялда бугеб махщалица машгьур гьабуниги, гьев гьединго машгьурлъана жидеда жанир батӀи-батӀиял дисциплинабазул, анатомия, астрономия, ботаника, картография, рахъарул гьунарлъиялъул ва пелеонтология гъорлӀе рачун, сураталги баяналда ругел гьесул хъвай-хъвагӀаяздалъунги. Леонардо рикӀкӀуна генийлъун, жинца Ренессансалъул гьуманистияб идеал борхарав, ва гьесул гӀаммал хӀалтӀабаз гьабуна гьесулго заманчи Микеланджелол рателалде данде кквезе бегьулеб кӀудияб асар суратчагӀазул хадусеб гӀелалъул хӀалтӀабазеги.

ЛъикӀавго нотариусил ва гӀодегӀанаб классалъул чӀужуялъул вас, ригьиналда гурев гьавурав Винчиялда яги гьелда гӀагарлъухъ, Леонардое лъай щвана Флорентиялда итал суратчи ва скулптор Андреа дел Веррокиода цебе. Гьес жиндирго кариера байбихьна гьебго шагьаралда, амма хадум гӀемераб мех бана Людовико Сфорцае хъулухъ гьабулаго Миланалда. Хадув гьев цӀидасанги хӀалтӀана Флорентиялда ва Миланалда, ва гьединго дагьаб мехалъ Румалда, гьесул хадурчагӀиги, цӀалдохъабиги рукӀана цӀикӀкӀунел. I Франсваца ахӀун, гьес ахирисеб лъабго сон бана Парансиялда, ва хвана гьенивго 1519 соналъ.

Биография

Цебесеб гӀумру (1452–1472)

Гьави

Леонардо Да Винчи 
Леонардо гьавураб ва гьесул лъимерлъиялъул рукълъун батизе бегьулеб бакӀ, Анкиано, Винчи, Италия

Леонардо да Винчи, жинда цӀарурав Леонардо ди сер Пиеро да Винчи (Винчиялдаса Пиерол вас Леонардо), гьавуна 1452 соналъул 15 априлалда, Тусканиялъул Винчи шагьаралда яги гьелда гӀагарлъухъ, Флорентиялдаса 20 миллалъ рикӀкӀад.

Веррокиол устархана

Леонардо Да Винчи 
Христил баптизм (1472–1475) Веррокио ва Леонардо, Уффизи Галлерея

1460-абилел соназул кьороб, Леонардол хъизан бахъана Флорентиялде, жиб гьеб заманалъ букӀараб христианияб гьуманистияб пикрудал ва културадул центерлъун. ГӀага-шагарго 14 сонил гӀужалда, гьев вахъана студиялъул васлъун (гардзоне) жив жиндир заманалда Флорентиялъул цевехъанав суратчи ва скулптор вукӀарав Андера дел Веррокиол устарханаялда.

Баянкьелал

ГӀаммал

ХӀалтӀабазул баянал

Цитатионал

Цересел

Цитатулел хӀалтӀаби

Цересел

Гьанжесел

ТӀахьал

Журналиял ва энциклопедиял макъалаби

ТӀадеги цӀалиялъе

Ралагье Халип:Harvtxt ва Халип:Harvtxt гӀатӀидал библиографиязе

Халип:Library resources box

Халип:Leonardo da Vinci Халип:Medici Халип:Mathematical art Халип:Mona Lisa Халип:High Renaissance

Category;XV гӀасрудал итал гӀалимчӀагӀи Category;XVI гӀасрудал итал гӀалимчӀагӀи

This article uses material from the Wikipedia Авар article Леонардо да Винчи, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Контент рагьараб буго CC BY-SA 4.0 лицензиялда гъоркь, цогидаб бихьизабун гьечӀони. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Авар (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.

Tags:

Леонардо Да Винчи БиографияЛеонардо Да Винчи БаянкьелалЛеонардо Да Винчи МугъчӀваялЛеонардо Да Винчи ТӀадеги цӀалиялъеЛеонардо Да Винчи2 майИтал мацӀМикеланджело

🔥 Trending searches on Wiki Авар:

2004 сонАрмениялТIиндиНатриялъул хлоридБакълъул мухъVI гӀасруЭстонияГӀасру11 мартХӀинчӀХӀамзатил РасулГьадириГӀарац (валюта)Ростов-на-ДонуЛенин, Ильял Владимир18979 ФевралБолъон2003 сонКъамилухъ росдал боЦолъарал ГӀараб ИмараталБратиславаХимияЭрмениял26 сентябрГенубРитӀухълъиялъул ва цебетӀеялъул партия (Турция)ХарзаЖугьутӀалГеографиялъул координатал2 июльКъуръанГну27 ЯнварРумЦолъарал Миллатазул ГӀуцӀиМиллат2023 сонБакуКитайБуркина-ФасоИнгилис мацIМочӀохъ хӀорДанияНепалXVII гӀасру28 мартХасавюртМедицинаГвадалахара (Мексика)Кванхи23 июль1940Аваразул ханзабазул сияхӀ26 Январ18981 сентябрьМугъзагьод11 сентябрьПинтаГулестанКъабарда-БалкъарКъажаразул мацӀ16 сентябрь🡆 More